Laboratorija dr. Džesi Viljanueve iz Instituta Vistar identifikovala je novu strategiju za borbu protiv melanoma rezistentnog na terapije – inhibiciju gena S6K2. Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu Science Translational Medicine, ukazuje na ključnu ulogu ovog gena u održavanju preživljavanja ćelija melanoma koje ne reaguju na MAPK inhibitore.
Melanom, najsmrtonosniji oblik raka kože, sve češće pogađa populaciju, pri čemu se značajan porast beleži među mlađima od 30 godina. Iako su dostupne terapije značajno unapredile lečenje, problem otpornosti na lekove i dalje predstavlja veliki izazov, posebno kod melanoma sa mutacijom gena NRAS (NRASMUT). Ova podvrsta čini oko 30% svih slučajeva melanoma, ali se pokazalo da MAPK inhibitori, inače obećavajuća terapija, ne pružaju dugoročno poboljšanje kod većine pacijenata.
Istražujući molekularne mehanizme rezistencije na MAPK inhibitore, tim dr. Viljanueve identifikovao je gen S6K2 kao ključan za preživljavanje ćelija melanoma rezistentnih na terapiju. Analizom podataka pacijenata otkriveno je da je povećana ekspresija ovog gena povezana sa lošijom prognozom i manjim uspehom MAPK terapije. Daljim eksperimentima, utišavanje gena S6K2 dovelo je do uništavanja ćelija melanoma putem narušavanja metabolizma lipida, što otvara novu mogućnost za ciljanu terapiju.
Osim toga, inhibicija gena S6K2 imala je uticaj na gen PPARα, što je inspirisalo istraživače da testiraju kombinovanu terapiju sa dva već poznata spoja – fenofibratom, aktivatorom PPARα, i DHA (Omega-3 masnom kiselinom). Ova kombinacija izazvala je smrt ćelija melanoma rezistentnih na MAPK inhibitore, pružajući dodatnu opciju za tretman ovih pacijenata.
Prednost ovog pristupa leži u činjenici da su fenofibrat i DHA već poznati kao bezbedni za upotrebu kod ljudi, što značajno olakšava prelazak na dalja preklinička istraživanja. Takođe, novi tretman izbegava toksičnost koja je ranije ograničavala upotrebu potencijalnih terapija za rezistentne melanome.
Ovo istraživanje pruža značajan napredak u razumevanju melanoma rezistentnog na terapije i postavlja temelje za razvoj efikasnijih i sigurnijih tretmana. Kombinovanjem inhibicije gena S6K2 i aktivacije PPARα, naučnici su pokazali da je moguće prevazići ograničenja trenutnih terapija i otvoriti nove perspektive u borbi protiv ovog agresivnog oblika raka.
