Građani Srbije se najčešće informišu preko društvenih mreža, a polovina ispitanika veoma retko ili nikad ne proverava izvore informacija koje su čuli ili pročitali. Trend koji se primećuje jeste i da je u 2022. godini porasla učestalost informisanja putem televizije, ali i poverenje u taj medij, pokazuju rezultati istraživanja CeSID u okviru programa „Nova pismenost“, koji partnerski sprovode Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.199 ispitanika starosti između 12 i 60 godina, svrstanih u četiri starosne generacije – Z (od 12 do 26 godina), milenijalci (od 27 do 41), X (od 42 do 55) i bejbi bumeri (stariji od 55 godina).
Prema rezultatima tog istraživanja, građani najviše vremena provode uz društvene mreže, skoro sto minuta dnevno, a u odnosu na 2021. godinu najveći rast beleži vreme provedeno uz televiziju – sa 68 na 88 minuta dnevno. Radio se u proseku sluša oko 57 minuta dnevno, dok se štampi posvećuje 28 minuta.
Menadžer programa „Nova pismenost“ Goran Zarić naglasio je da građani svoju medijsku i digitalnu pismenost ocenjenjuju kao “zadovoljavajuće”.
„Mladi su najčešće na Instagramu, dok je 66 odsto tinejdžera svakodnevno na TikToku. Putem televizije se primarno informiše publika starija od 40 godina. I pored pomenutih medijskih navika, ubedljivo najveće poverenje građana iskazano je za informacije koje dobijaju putem ličnih kontakata (76 odsto), dok najmanje poverenja, svega 18 odsto, ispitanici imaju prema influenserima kao kanalu informisanja”, istakao je Zarić.
Prema njegovim rečima, četvrti ciklus istraživanja u okviru programa Nova pismenost pokazuje da je indeks medijske pismenosti najviši u protekle tri godine i trenutno iznosi 3,97 od idealnih šest, dok je kod indeksa digitalne pismenosti primećen pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus i on sada iznosi 10,68 od maksimalnih 15.
Prikupljeni nalazi, kako je naveo, ukazuju da građani svoje mogućnosti u pogledu kritičkog razmišljanja i procenjivanja sadržaja koji se emituju u medijima ocenjuju nešto bolje nego u kriznim, pandemijskim godinama.
„Međutim, kako indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije čini se da je preplavljenost informacijama o korona virusu i situaciji u zemlji i inostranstvu, sada zamenila trenutna međunarodna politička i ekonomska kriza izazvana agresijom Rusije na Ukrajinu, što je ponovo uticalo na niže nalaze kada je u pitanju proveravanje izvora informacija, ali i toga da li tekst potkrepljuje tvrdnju koja je izneta u naslovu“, napomenuo je Zarić.
Za svaku vrstu medija, odnosno kanala informisanja, ispitanici su upitani koliko često se informišu preko njih. Zbirno, najviše je onih koji su rekli da se često (više puta nedeljno) i redovno, odnosno svakodnevno informišu putem društvenih mreža – ukupno 71 odsto, a potom putem ličnih kontakata – zbirno 67 odsto odgovora. U odnosu na istraživanje iz 2021. godine, ta dva kanala informisanja su „zamenila mesta“ – sada se blago povećao procenat onih koji često ili redovno koriste društvene mreže za informisanje, a istovremeno blago opao procenat onih koji se često ili redovno informišu kroz lične kontakte.
Ispitanici su zamoljeni da izdvoje medij ili kanal koji najviše koriste za potrebe informisanja. Tri najčešće izdvajana medija su drušvene mreže (28 odsto), internet portali (26 odsto) i televizija (25 odsto). U odnosu na 2021. godinu, povećan je udeo onih koji primarno koriste društvene mreže, a naročito televiziju za informisanje.
Podaci dobijeni istraživanjem ukazuju na znatne generacijske razlike kod ispitanika kada je u pitanju medij putem kojeg se primarno informišu. Društvene mreže su naročito isticane među generacijom Z, internet portali ređe među najmlađima i najstarijima, dok je televizija ubedljivo najfrekventniji odgovor među bejbi bumerima. Mada su štampa i influenseri retko navođeni, takođe se i tu primećuje obrazac – odgovor štampa raste sa porastom godina, a influenseri opadaju.
Tradicionalne medije češće prate muškarci nego žene, dok je situacija obrnuta kad su u pitanju tzv. novi mediji i kanali, kao i informisanje putem ličnih kontakata. Od svih medija, najviše vremena provodi se uz društvene mreže, sudeći prema odgovorima ispitanika. Taj nalaz nije nov, pošto je to trend i odranije.
Informativne sadržaje na Fejsbuku poput vesti, medijskih objava, članaka i blogova povremeno čita nešto više od trećine ispitanika – 35 odsto. Prilikom čitanja informativnih sadržaja, najveći procenat ispitanika (48 odsto) pročita samo deo vesti, dok oko trećine (31 odsto) pročita celu vest. Da pročita samo naslov navelo je 15 odsto ispitanika.
Sport je tema za koju su najviše interesovanja pokazale sve generacije, izuzev bumera, koji ubedljivo najviše prate politiku (21 odsto). Politika se pojavljuje na drugom mestu kod generacije X (16 odsto) i milenijalaca (devet odsto), dok mladi uopšteno ne pokazuju veće interesovanje za tu temu, naročito oni mlađi od 18 godina.
Kod generacije Z visoko kotiran je muzički program, kao i moda i lepota, koji su prilično ispraćeni i među milenijalcima. Starije generacije su na trećem mestu po učestalosti isticali ekonomiju.
Preko društvenih mreža i influensera su se najčešće informisali ispitanici iz generacije Z, lični kontakti su ravnomerno raspoređeni među generacijama, internet portale su ređe od drugih pratili najmlađi i najstariji ispitanici, dok su televiziju, štampu i radio češće pratili najstariji ispitanici, odnosno bejbi bumeri.
Ispitanici su procenjivali koliko minuta dnevno u proseku potroše na različite medije. Kao i prethodnih godina, najviše su isticane društvene mreže, a novi trend je i povećano konzumiranje televizijskih sadržaja (sa 68 na 88 minuta). Očekivano, vreme provedeno uz društvene mreže je najviše kod najmlađe kategorije iz generacije Z i opadalo sa svakom sledećom (starijom) generacijom.
S druge strane, sa godinama raste i broj minuta provedenih uz televizijske sadržaje i najviši je kod bejbi bumera. I u ovom istraživačkom ciklusu tema koja je najveću pažnju zaokupila ispitanike je sport, koji je najčešće navođen kod svih generacija izuzev bejbi bumera, koji su više pratili politiku.
Ispitanici koji pripadaju generaciji Z navode više od proseka da nikada ili retko čitaju informativne sadržaje na Fejsbuku. Da se redovno informišu putem te društvene mreže natprosečno navode pripadnici generacije X i bejbi bumeri, kao i oni koji su penzioneri.
Generacijski gledano, što je generacija starija to se češće čitaju informativni sadržaji na Fejsbuku. Takođe, što su ispitanici mlađi manje čitaju informativne sadržaje ili se zadrže samo na naslovu, dok stariji imaju tendenciju da pročitaju celu vest na koju naiđu.
Najveći procenat pripadnika generacije Z koji imaju od 12 do 18 godina navodi da pročita samo deo vesti (50 odsto), petina pročita samo naslov, a svega 17 odsto celu vest. Nešto stariji u okviru te generacije (19-26) većinski navode da pročitaju deo vesti (43 odsto), dok celu vest pročita 34 odsto njih.
Među milenijalcima dominira praksa da pročitaju samo deo vesti putem Fejsbuka (54 odsta), a celu vest pročita 30 odsto. Da ne čita takve sadržaje na Fejsbuku navodi četiri odsto, a 12 odsto se zadrži samo na naslovu. I kod generacije X najveći deo ispitanika (45 odsto) pročita samo deo vesti, a 39 odsto celu vest.
Kod bejbi bumera dominantan je stav da pročitaju celu vest, što je navela skoro polovina njih (48 odsto). Stariji građani (generacija X i bejbi bumeri) generalno su se izdvojili u grupi onih koji pročitaju celu vest.
Više od devet desetina anketiranih građana Srbije starih od 12 do 60 godina navodi da koristi internet (94 odsto), ali i da šalje poruke putem aplikacija (92 odsto) poput Vajbera, Vocapa, Telegrama, Mesindžera. Vajber je i dalje najpopularnija aplikacija za komunikaciju, svakodnevno je koristi 73 odsto anketiranih, dok je onih koji svakog dana koriste Vocap 39 odsto.
Istraživanje pokazuje i da građani Srbije sve više uviđaju značaj zaštite ličnih podataka na internetu. U ovom istraživačkom ciklusu zabeležen je najveći procenat ispitanika koji znaju da zaštite lične podatke na internetu (59 odsto), a takođe i najviši procenat ispitanika koji su u nekoj meri doživljavali neprijatnosti u komunikaciji putem interneta, u vidu vređanja, prozivanja, ismevanja, pretnji (42 odsto).
