Milan Pašić naglašava da Tim za škole, koji se prošle godine sastao 44 puta i donosio odluke na nedeljnom nivou, nastavlja sa radom u saradnji s Ministarstvom prosvete i zdravlja i predstavnicima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
„Mi smo već imali jedan sastanak u prethodnom periodu, sagledali celokupnu situaciju. Došli smo do zaključka da u našim vrtićima koji trenutno rade, možemo reći u punom kapacitetu, nema nikakvih pandemija“, rekao je Pašić.
Dodao je da je u narednom periodu u planu još jedan sastanak Tima, a možda i dva, u zavisnosti od celokupne situacije, na kojima će se sagledati situacija i da će školama blagovremeno dostaviti dopis.
„‘Batut’ će dostaviti mere iz svoje nadležnosti, Ministarstvo opet iz svoje nadležnosti. Ne mora niko da brine, školska godina počinje 1. septembra, normalno kako sve ide. Detaljne informacije dobiće škole, a posle i roditelji preko odeljenskih starešina“, najavio je Pašić.
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija veruje da će školska godina početi regularno kao što je to bilo i prethodne godine. Virus se i dalje brzo prenosi i ne bi bilo neočekivano da veći deo razreda neko vreme bude odsutan.
Ističe da će se u pogledu epidemijske situcije videti šta nas čeka, ali da se nada najboljem.
Što se tiče ponovo uvođenja modela onlajn nastave, on je posebno ukazao na istraživanje koje je Forum beogradskih gimnazija radio uoči početka prošle školske godine u kojem su, ističe dobili poražavajuće rezultate.
„Veliki broj učenika, više od 60 posto se izjasnio da nije bio u mogućnosti da u potpunosti isprati takav vid nastave, odnosno da ne daje kvalitetne rezultate. Tako da kada je reč o samoj nadoknadi propuštenog, plašim se da će to ostati na nivou pojedinaca“, istakao je Markov.
Naglašava da taj problem nije rešen sistemski, a da nije rešavan ni prethodnih godina.
Objašnjava da nastavnicima nije data mogućnost da kada učenik iz prvog pređe u drugi razred da nadoknade propušteno zato što nastavnici i dalje slede plan.
Takođe, napominje da su nadležni iz Ministarstva prosvete više gledali da se ne izgubi čas, više se išlo na ispunjavanje forme, nego suštine.
„Dominirao je narativ da nijedan čas nije izgubljen, a nije suština u izgubljenom času, nego u propuštenom znanju i samom kvalitetu časa. Nikada neće biti isto i nije isto kada je učenik na onlajn nastavai i kada je u školskoj klupi sa svojim drugarima“, smatra Markov.
Ukazuje i da će se posledice sigurno osećati i zavisiće od toga, koliko su učenici pojedinačno spremni da nadoknade propušteno.
Što se tiče državne mature ona je, napominje Markov, više puta odlagana i da, kada je reč o gimnazijama ona nije predviđena za ovu, nego za narednu školsku godinu.
„Mislim da korona nije glavni razlog zašto se državna matura odlaže već godinama. Glavni razlog koji i sada stoji je nerešen dogovor između univerzitetske zajednice i Ministarstva prosvete. Dakle, fakulteti nisu spremni da prihvate državnu maturu kao kvalifikacioni ispit koji će omogućavati direktnu prohodnost na fakultete“, istakao je Markov.
Navodi da u inostranstvo može da putuje četvrti završni razred srednje škole i da imaju dozvolu prema pravilniku realizacije ekskurzija.
Ostali učenici mogu na ekskurziju u Srbiji, s izuzetkom osmog razreda osnovne i trećeg srednje škole koji imaju mogućnost da odu u Republiku Srpsku.
„U ovom trenutku postoji mogućnost, odnosno ne postoji zabrana da se ide u inostranstvo. Napravljeni su programi na nivou škola, ali da li će se nešto promeniti u vremenu korone, navikli smo da ništa ne planiramo mnogo unapred nego da čekamo kako će biti“, rekao je Markov.
