Kristofer Hil je, u intervjuu za Glas Amerik e , rekao da ne zna ni za kakve specifične rokove za rešenje pitanja Kosova, ali da postoji utisak da dijalog traje jako dugo i treba ga oživeti.
„U tom smislu, zadovoljni smo što vidimo angažovanje evropskih zvaničnika na visokom nivou, savetnici za nacionalnu bezbednost Francuske i Nemačke su došli u region, to je veoma važno. I mislim da je sekretar (Entoni) Blinken želeo da naglasi našu želju da se ovo pitanje pomeri napred. Ima mnogo stvari na kojima želimo da radimo sa Srbijom i želimo da se pitanje Kosova reši u nekom obliku“, rekao je Hil.
Komentarišući francusko-nemački predlog, Hil je naveo da misli da su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti saglasni da razmotre taj predlog i vide šta se može učiniti.
„Mislim da je predsednik Vučić u nekoliko navrata rekao da je potrebno da obe strane nešto dobiju i daju, to je pravi pristup i treba da vidimo može li nešto da uspe“, naveo je Hil.
Na pitanje da li misli da „ima političke hrabrosti da se ide ka EU znajući da postoji predlog na stolu koji predviđa i Kosovo u UN“, Hil kaže da ne želi da govori „o težnji ka EU samo u smislu da treba da se reši pitanje Kosova“.
„Mislim da ima mnogo elemenata, jedan je da se srpska spoljna politika uskladi sa EU, to je bila jedna od tema nedavnih diskusija. Mnogo različitih aspekata, ali ako ja procenjujem gde Srbija treba da bude u bliskoj budućnosti, mislim da je to u EU. I voleo bih da dodam, u zavisnosti od toga šta ljudi u Srbiji odluče, mislim da bi dobro mesto za srpsku bezbednost bilo u NATO-u“, naglašava Hil.
Na pitanje da li bi Srbija mogla da izgubi političku, ekonomsku ili drugu podršku SAD ako ne uvede sankcije Rusiji, Hil je rekao da misli da ljudi razumeju kompleksnost problema i da je Srbija energetski zavisna od Rusije, ali je naglasio da je stav američke vlade da bi Beograd trebalo da se pridruži sankcijama.
„Ali, o tome treba da odluče srpski lideri. Ono što se dešava u Ukrajini je totalno neprihvatljivo. I mislim da je nije dobro sedeti na ogradi između onoga što je, u suštini, dobro i zlo. I nadam se da će ljudi u Srbiji doći do tog zaključka“, poručio je Hil.
Kada je reč o tome što je iz Mađarske nedavno najavljeno da će sa Srbijom graditi naftovod koji bi Srbiju povezao sa ruskom „Družbom“, Hil kaže da Beograd mora da diversifikuje izvore energije i da se oslanja manje na ruske izvore, ali nije hteo da komentariše specifična pitanja.
Upitan da komentariše to što je rekao da postoje projekti energetske diversifikacije na kojima SAD pomažu Srbiji, Hil je rekao da se radi na mnogim stvarima i da ne želi da govori o komercijalnim interesima, ali da se gleda „da radimo nešto u vezi sa Dunavom, energijom vetra, solarnom energijom, drugim izvorima prirodnog gasa koji bi mogli da budu povezani sa tečnim prirodnim gasom iz SAD“.
„Neće tečni prirodni gas podmiriti sve evropske potrebe, ali očekujemo da bi protokom vremena i Srbija mogla da bude korisnik tog gasa. Videćemo šta može da se uradi. Veoma sam zainteresovan da radimo sa Srbijom i razvijemo partnerstvo u energetici, kako bismo joj omogućili da ima izbor“, poručio je Hil.
