Gojaznost nastavlja da postaje sve češća širom sveta, uprkos zdravstvenim rizicima i povećanom mortalitetu koje predstavljaju bolesti i stanja koja je prate (komorbiditeti). Iako su komorbiditeti gojaznosti (kao što je dijabetes) dobro poznati, nedostaju detaljna istraživanja o vezi između stepena gojaznosti i pojave ovih bolesti.
U ovoj studiji, istraživačka grupa profesora projekta Tamorija Jošikazua otkrila je kako nivo gojaznosti različito utiče na prevalenciju tri najčešća komorbiditeta (dijabetes, hipertenzija i dislipidemija) kod muškaraca i žena.
Analiza podataka od oko 11.000 65-godišnjih japanskih stanovnika grada Kobe pokazala je da povećana gojaznost povećava rizik od sve tri bolesti kod muškaraca. Međutim, kod žena povećana gojaznost značajno je povećala rizike od dijabetesa i hipertenzije, ali je samo neznatno povećala rizik od dislipidemije.
Rezultati su pokazali da je gubitak težine efikasan u smanjenju dijabetesa, hipertenzije i dislipidemije kod muškaraca i dijabetesa i hipertenzije kod žena. Međutim, samo gubitak težine nije dovoljan za smanjenje dislipidemije kod žena.
Ova studija naglašava važnost razumevanja tačno kako gojaznost utiče na progresiju pratećih bolesti kod različitih etničkih grupa i polova, tako da se pacijentima mogu dati adekvatnije smernice i lečenje.
Ovi rezultati su prvi put objavljeni u Scientific Reports 9. februara 2023.
Gojaznost može izazvati komplikacije kod brojnih bolesti, skraćuje zdrav životni vek i smanjuje kvalitet života. Dijabetes, hipertenzija i dislipidemija su uobičajena stanja povezana sa gojaznošću koja uzrokuju otvrdnjavanje arterija (arterioskleroza), što je povezano sa razvojem stanja opasnih po život kao što su moždani udar i srčana oboljenja.
Posebno, ljudi istočnoazijske nacionalnosti (uključujući Japance) su skloni metaboličkim poremećajima čak i ako su samo malo gojazni. Međutim, tek treba da se sprovedu detaljna istraživanja o tačnoj vezi između stepena gojaznosti i stepena u kome se javljaju komorbiditeti.
Šezdeset pet se često smatra početkom starosti u razvijenim zemljama poput Japana. Iako je važno da se izbegne prekomerna težina u starosti, takođe je od vitalnog značaja da se izbegne nedovoljna težina ili suviše mršavi jer to može dovesti do sarkopenije i slabosti.
U ovoj studiji, istraživači su otkrili prevalenciju dijabetesa, hipertenzije i dislipidemije u odnosu na BMI kod oko 11.000 65-godišnjih stanovnika grada Kobe. Takođe su istraživali rizike od ovih bolesti na različitim nivoima gojaznosti kroz poređenje sa podacima učesnika u normalnom opsegu težine.
Prevalencija tri komorbiditeta povezana sa gojaznošću (dijabetes, hipertenzija i dislipidemija) na različitim nivoima BMI analizirana je korišćenjem podataka 65-godišnjih stanovnika grada Kobe koji su upisani u Japansko nacionalno zdravstveno osiguranje. Pored toga, istraživači su takođe procenili rizik od pojave bolesti na višim nivoima BMI u poređenju sa onima normalne težine (rizik od bolesti).
Prevalencija bolesti bila je sledeća: dijabetes 9,7%, hipertenzija 41,0% i dislipidemija 63,8% (Slika 1). Prevalencija svih ovih bolesti rasla je zajedno sa stepenom gojaznosti, ali su se dijabetes i hipertenzija posebno značajno povećali kako je gojaznost napredovala. S druge strane, visoka prevalenca dislipidemije (60%) je nađena čak iu grupi sa normalnom težinom, a prevalencija dislipidemije se postepeno povećavala uporedo sa progresijom gojaznosti. Ovi trendovi su bili izraženiji kod žena.
Što se tiče rizika od bolesti, veći BMI je u korelaciji sa povećanim rizikom za sve tri bolesti kod muškaraca. Nasuprot tome, kod žena je rizik od dijabetesa i hipertenzije značajno povećan sa BMI, ali je rizik od dislipidemije samo neznatno povećan, dostižući vrhunac u grupi sa niskim nivoom gojaznosti (Slika 2).
Vrlo malo prethodnih istraživačkih studija je ispitivalo vezu između pojave komorbiditeta povezanih sa gojaznošću i nivoa gojaznosti, sa samo nejasnim potvrdama o povećanju rizika od komorbiditeta gojaznosti kako osoba postaje gojazna. Zbog toga je teško dati jasne smernice o tome koliko bi određeni stepen gubitka težine smanjio rizik od bolesti kada se leče bolesti životnog stila i gojaznost.
Međutim, ova studija je pokazala da je gubitak težine kod muškaraca efikasan u smanjenju rizika od dijabetesa, hipertenzije i dislipidemije. Kod žena, studija je pokazala da iako je gubitak težine efikasan u smanjenju dijabetesa i prevalencije hipertenzije, samo gubitak težine nije dovoljan za smanjenje dislipidemije, i da su takođe potrebne smernice za poboljšanje načina života i lečenje (npr. dijeta i vežbanje).
Osim tri poremećaja ispitana u ovoj studiji, postoje mnogi drugi ozbiljni komorbiditeti povezani sa gojaznošću, uključujući cerebralne infarkt (stokes), bolest koronarnih arterija, nealkoholni steatohepatitis, sindrom apneje u snu i osteoartritis. Razumevanje tačno koliko su ovi zdravstveni poremećaji povezani sa gojaznošću rasprostranjeni na različitim nivoima gojaznosti važno je kako bi se omogućilo lekarima da daju bolje smernice i tretman u skladu sa uzrastom i polu pacijenta. Takve procene efikasnosti mršavljenja bi takođe bile važne reference za ekonomiju zdravstvenog sistema.
Profesor Tamori Ioshikazu kaže: „Zdravstvena oštećenja koja prate gojaznost mogu se ublažiti gubitkom težine. Međutim, do sada nije bilo detaljnog ispitivanja različitih stepena gojaznosti, stoga je generički savet „važno je smršati“ daju pacijentima bez obzira na komorbiditet.
„Iako je ovo istraživanje otkrilo da gojaznost ima snažan uticaj na dijabetes i hipertenziju, efekat na dislipidemiju nije bio toliko očigledan kod žena. Međutim, nivoi LDL holesterola i TG u krvi imaju tendenciju povećanja kod žena u postmenopauzi. Stoga je potrebno je uzeti u obzir da je ovo istraživanje obuhvatilo žene od 65 godina.
„Dislipidemija je uzrokovana raznim drugim faktorima osim gojaznosti (uključujući genetske faktore, godine, hormone, ishranu i vežbanje). Zbog toga je važno za pacijente sa dislipidemijom, posebno za žene, ne samo da izgube težinu, već i da održavaju zdrav način života izbegavajte previše masti i šećera, izbegavajte alkohol i vodite računa da dovoljno vežbate.
„Poznato je da ljudi istočnoazijske nacionalnosti (uključujući Japance) lako akumuliraju visceralnu masnoću, a čak i mala gojaznost može dovesti do razvoja dijabetesa, hipertenzije i dislipidemije. Gojaznost je takođe povezana sa širokim spektrom drugih bolesti uključujući rak, bronhijalna astma i psihološki poremećaji kao što je depresija. S obzirom na to da su mnoge bolesti povezane sa gojaznošću, od vitalnog je značaja za buduća istraživanja da se prikupe podaci o Japancima kako bi se razumeli specifični rizici za svako zdravstveno oštećenje na svakom nivou gojaznosti za ljude. ove etničke pripadnosti i produžiti njihov zdrav životni vek“.
