Godinu za nama obeležio je veliki broj javnih skupova među kojima su prednjačili protesti, kojih je u 2023. bilo više od 250. Najveći broj te vrste skupova održan je u okviru protesta „Srbija protiv nasilja“ – 27 u Beogradu i još oko 150 širom Srbije.
U nastavku možete pogledati listu dvadeset najmasovnijih skupova na otvorenom u Srbiji tokom 2023. godine, od kojih je samo jedan održan van Beograda.
Procenu broja učesnika uradio je Arhiv javnih skupova, organizacija koju je osnovao Aleksandar Gubaš, novinar sa tridesetogodišnjim iskustvom u merenju broja okupljenih na javnim skupovima.
U obzir su uzeti svi skupovi koji su tokom 2023. godine održani na otvorenom, ne računajući sportska takmičenja, turističko-rekreativna i muzička dešavanja. Na listi su se, uz političke skupove, našli i po jedna verska ceremonija i kolektivni doček sportista.
Mesto na listi najmasovnijih skupova „za dlaku“ je izmaklo prvom protestu zbog izborne krađe, koji je 18. decembra održan ispred sedišta Republičke izborne komisije u Ulici kralja Milana. Na tom protestu okupilo se oko 4.000 ljudi, a približno isti broj učesnika bio je i na Prajdu koji je u centru Beograda organizovan 9. septembra.
„Ispod crte“ našla su se i dva događaja slične veličine, a to su protest navijača FK Partizan protiv uprave kluba 31. avgusta i skup podrške smenjenim tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović pod nazivom „Ne damo naše Laure“, koji je održan 2. marta – oba su okupila između 3.500 i 4.000 ljudi.
Na dvadesetom mestu je 13. po redu protest „Srbija protiv nasilja“ (29. jul), kome je prisustvovalo oko 4.500 ljudi. Okupljanje je bilo na platou ispred Doma Narodne skupštine, odakle je šetnja išla do Republičkog javnog tužilaštva u Nemanjinoj ulici.
Poziciju broj 19 zauzeo je doček košarkaša, basketaša i Novaka Đokovića ispred Skupštine grada Beograda, koji je 12. septembra privukao oko 6.000 ljudi .
Na 18. mestu na listi našao se završni skup inicijative „ProGlas“, koji je 14. decembra na Trgu Nikole Pašića u Beogradu okupio oko 6.500 građana, a sličan broj učesnika imao je i 11. po redu protest „Srbija protiv nasilja“, koji je održan 15. jula.
Poziciju broj 16 zauzima sedmi po redu protest zbog izborne krađe, koji je održan 24. decembra. Pre nego što su se dogodili incidenti na ulazu u Skupštinu grada Beograda, na prostoru ispred sedišta RIK bilo je oko 7.500 ljudi.
Na 15. mestu nalazi se deveti protest „Srbija protiv nasilja“, koji je 1. jula, kada se šetalo do zgrade TV „Pink“, okupio oko 8.000 učesnika. Približno isti broj ljudi učestvovao je i u Spasovdanskoj litiji 25. maja.
Mesto broj 13 pripalo je mitingu Srpske napredne stranke pod nazivom „Srbija sanja i snove ostvaruje“, koji je održan 19. maja na centralnom trgu u Pančevu. Skupu je prisustvovalo između 8.000 i 10.000 građana.
Na 12. mestu je deseti po redu protest „Srbija protiv nasilja“ od 8. jula, kada je do sedišta beogradske policije u Bulevaru despota Stefana marširalo oko 9.500 demonstranata.
Poziciju broj 11 zauzela je završna izborna konvencija koalicije „Srbija protiv nasilja“, održana 12. decembra na beogradskom Trgu Republike, u prisustvu oko 10.000 građana.
Na desetom mestu na listi najmasovnijih skupova je osmi protest „Srbija protiv nasilja“, koji je 24. juna okupio oko 16.000 ljudi. Protest je završen jednočasovnom blokadom saobraćaja na potezu između Autokomande i Mostarske petlje.
Deveto mesto pripalo je protestu zbog izborne krađe u organizaciji ProGlasa, koji je 30. decembra na beogradskim Terazijama okupio oko 17.000 građana .
Na osmom mestu je prvi protest protiv nasilja , održan 8. maja, kada se na platou ispred Doma Narodne skupštine okupilo oko 20.000 ljudi.
Sedmo mesto zauzeo je drugi po redu protest „Srbija protiv nasilja“, kada je 12. maja prvi put izvedena šetnja do mosta Gazela, uz učešće između 22.000 i 25.000 demonstranata.
Slede šesti i sedmi protest „Srbija protiv nasilja“ koji su održani subotu za subotom (10. i 17. juna) i na oba je bilo između 35.000 i 40.000 ljudi.
Na četvrtom mestu je četvrti protest „Srbija protiv nasilja“, održan 27. maja, kada je prsten oko zgrade Radio-televizije Srbije zatvorilo između 40.000 i 45.000 građana pod kišobranima.
Među tri najveća skupa u 2023. godini, bronzu je osvojio kontramiting Srpske napredne stranke pod nazivom „Srbija nade“ , organizovan 26. maja, kada se po kišovitom vremenu pred Skupštinom Srbije okupilo oko 45.000 ljudi.
Na drugom mestu na listi našao se peti po redu protest „Srbija protiv nasilja“ održan 3. juna, na kojem je broj okupljenih građana dostigao maksimum neposredno pred početak šetnje, kada se na prostoru ispred Doma Narodne skupštine nalazilo oko 55.000 ljudi.
Skup kome je u 2023. godini prisustvovalo najviše ljudi – oko 60.000, održan je 19. maja, a reč je o trećem protestu „Srbija protiv nasilja“, kada je Gazela bila blokirana po drugi put u sedam dana.
Aleksandar Gubaš objašnjava zbog čega su mnogi učesnici protesta imali subjektivni osećaj da je skup 3. juna bio veći od onog koji je održan 19. maja.
„Razlog za to je činjenica da je okupljanje 3. juna trajalo skoro sat i po. Šetnja je 19. maja počela već pola sata nakon početka skupa, pa je tada maksimum broja učesnika dostignut u pokretu. Svakako su u pitanju dva podjednako gigantska skupa, a razlikuje ih to što je majski protest imao najmasovniju šetnju i ukupno najveći broj učesnika, dok je junski imao najviše okupljenih pred Skupštinom“, ističe Gubaš.
Procenu broja okupljenih na javnim skupovima Gubaš vrši na dva načina, u zavisnosti od toga da li je reč o skupu u mirovanju ili u pokretu.
„Za okupljanje u mirovanju idealno je da imate snimke ili fotografije sa visine, što je dostupno za većinu skupova novijeg datuma. Ukoliko ne postoji takav foto ili video-materijal, onda procenjujete površinu koju je zauzela masa i pomnožite je s prosečnom koncentracijom ljudi po kvadratnom metru, što je negde oko 1,3“, objašnjava naš sagovornik.
Kod događaja u pokretu, dodaje Gubaš, potrebno je locirati se na jednom mestu pored kojeg prolazi kolona, da bi se ustanovilo kojom brzinom se kreće i koliko vremena treba celoj koloni da „iscuri“ pored tog mesta.
„Treba praviti razliku između broja ljudi u maksimumu, zatim broja ljudi u bilo kom trenutku, broja učesnika u šetnji, kao i ukupnog broja onih koji su se ‘izvrteli‘ tokom celog događaja. Ako procenimo da je šetnja najmasovniji deo skupa, onda tom broju dodajemo desetak odsto zbog onih koji su se kasnije priključili ili su bili na skupu do šetnje“, pojašnjava Gubaš.
