Sličnih poruka iz Brisela u 2022. godini, međutim, nije bilo: Srbija nije otvorila nijedan klaster.
„Da li ćemo nastaviti sa našim reformama na evropskom putu – apsolutno. To se neće promeniti, jer to radimo zbog nas“, poručila je predsednica Vlade Ana Brnabić.
Krenulo se od pravosuđa. Na referendumu je izglasan predlog izmena Ustava, a još se čeka da se primene. Rok je februar.
„Kada smo došli do pravosudnih zakona, videli smo da nema tog početnog entuzijazma“, navodi iz Nacionalnog konventa Nataša Dragojlović.
Na početni entuzijazam, bez dileme uticao je rat na istoku Evrope . Brisel je Moskvi, od februara do kraja godine, uveo devet paketa sankcija. Srbija se nije pridružila.
„Da li nas košta jer ne uvodimo sankcije Rusiji, apsolutno, košta nas i pravi nam problem. U skladu je, međutim, sa svim principima koje poštuje Srbija“, navodi Brnabićeva.
To u najkraćem znači da se Srbija uskladila sa onim preporukama, deklaracijama, kao i rezolucijama EU i Ujedinjenih nacija koji osuđuju agresiju na Ukrajinu. Ne priznaje ni referendum o otcepljenju četiri oblasti.
Dopisnik RTS-a iz Brisela objašnjava da će Srbiji, kao i prošle, i u 2023. godini biti teško da iskoristi ukoliko dođe do novog momentuma za prijem Zapadnog Balkana.
„Značajan broj zemalja zbog rata u Ukrajini, izoštrio je dodatno svoj stav da bez usklađivanja sa spoljnom politikom EU uključujući i uvođenje sankcija Rusiji, ne može biti govora o daljem formalnom napretku Srbije u pregovorima“, navodi Gajić.
Sa pritiscima da uskladi politiku sa politikom Unije, nosila se tehnička vlada. Nije bilo pomaka ni na samitu u junu. Na pitanje koje najviše opterećuje evrointegracije istog meseca u Beogradu, podsetio je nemački kancelar.
„Nemački stav po pitanju Kosova je jasan i poznat već nekoliko godina. To sve piše i u papirima. Treba svi da se podstaknu da dođe do pomaka“, kaže nemački kancelar Olaf Šolc.
Izveštaj o napretku, stigao je početkom oktobra i ocena gotovo 20 odsto, pala je usklađenost spoljne politike Srbije sa briselskom. Država kandidat, formalno je dužna da se uskladi do pristupanja. Rat u Ukrajini promenio je očekivanja.
„Računamo na vas kao na pouzdanog partnera, zato što branimo zajedničke principe“, navodi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
U izveštaju se pozdravljaju ekonomski rezultati, regionalna saradnja i dijalog sa Prištinom. Traže se konkretniji u pravosuđu, slobodi medija i borbi protiv korupcije.
Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa smatra da Srbija 2022. godine nije dobro iskoristila da eliminiše ključne prepreke, te da „otvori prostor kao istinskom savezniku EU“.
Ključni događaj tumači se je povratak Tanje Miščević na kormilo evropskog puta Srbije. Ministarka za evropske integracija Tanja Miščević nije saglasna da nema pozitivnih koraka.
„Pred kraj godine sam došla kao ministarka, posle tri godine ne preteranog ulaska u detalje onoga što se u procesu evropskih integracija dešava u Srbiji“, objašnjava Miščevićeva, ističući da pozitivno iznenađena obimom reformi, koje su urađene.
Očekivalo se da će se pomaci materijalizovati u decembru na Samitu u Tirani . Prvi put van EU, nije desilo. Potpisan je sporazum o romingu, a Unija obećala regionu milijarda evra za energetiku.
„Imamo jasan plan kako bismo otvorili preostale klastere i kako bismo krenuli da ih zatvaramo“, kaže Miščevićeva.
Dodaje da za prva tri meseca očekuju ustavne amandmane, implementirane u februaru.
„Set zakona o implemenataciji u sprovođenju medijske strategije očekujemo u februaru, martu. To su sve elementi koji dokazuju napredak u vladavini prava, a onda je nama argument za tvrdnju – sada je vreme da otvorimo novi klaster“, kaže Miščevićeva.
Godina 2023. je simbolična. Prvog januara obeležava se pet decenija od prvog proširenja Unije 73, kada je Evropska zajednica porasla sa šest na devet zemalja.
