U planinskim lancima širom sveta, glečeri se tope usled porasta globalnih temperatura. Ove promene predstavljaju ozbiljne rizike za milione ljudi koji zavise od svežih voda koje glečeri obezbeđuju. Ujedinjene nacije su proglasile 2025. godinu Međunarodnom godinom očuvanja glečera.
Glečeri su ključni izvor sveže vode za gotovo 2 milijarde ljudi, ali njihovo brzo topljenje donosi opasnosti. Voda iz topljenja često se sliva u udubljenja koja su nekada bila zauzeta glečerima, stvarajući velika jezera. Mnoge od ovih jezera drže nestabilne ledene brane ili stene koje su se taložile tokom vekova.
Previše vode iza ovih brana ili klizište može da izazove njihovo pucanje, što dovodi do velikih poplava. U Himalajima je u oktobru 2023. godine došlo do poplave koja je uništila više od 30 mostova i odnela više od 50 života. Slične poplave su zabeležene i u Aljasci, gde su ledena jezera uzrokovala iznenadne poplave.
Osim toga, klizišta i odroni takođe mogu izazvati poplave iz glečerskih jezera. Ove opasnosti postaju sve češće kako se permafrost otapa, što destabilizuje planinske terene. Talasi koji nastaju kada se odroni sruše u jezera mogu izazvati katastrofalne posledice.
U Peruanskim Andima, poplava iz glečerskog jezera 1941. godine uništila je trećinu grada Huaraza i odnela između 1.800 i 5.000 života. Danas, više od 35.000 ljudi može biti ugroženo u slučaju slične poplave. Vlade širom sveta razvijaju sisteme ranog upozoravanja i preduzimaju mere za smanjenje nivoa vode u jezerima.
Ujedinjene nacije su proglasile 2025. godinu Međunarodnom godinom očuvanja glečera, podsećajući na rizike i ugroženost zajednica. Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju, a istraživanja su ključna za razumevanje i smanjenje opasnosti.
