Jedinstvena finska studija je istraživala vezu između uslova rasta u materici i kardiovaskularnih bolesti u odraslom dobu. Rezultati ističu važnost zajedničkih genetskih faktora između majke i deteta.
Veza između porođajne težine i bolesti odraslih je široko proučavana. Većina studija pokazuje da ljudi rođeni mali imaju povećan rizik od razvoja hipertenzije i srčanih bolesti u odraslom dobu.
O biološkom uzroku ovog fenomena raspravlja se decenijama, ali ne postoje definitivni dokazi istraživanja. Jedna popularna teorija je da neadekvatan unos ishrane tokom trudnoće utiče na metabolizam fetusa u razvoju, predisponirajući ga na kardiovaskularne bolesti tokom perioda prekomerne ishrane.
Nedavna otkrića tima na čelu sa istraživačem Akademije Taruom Tukiainenom sugerišu da je veza između porođajne težine i bolesti delimično posledica gena rizika koje dele majke i njihova deca. Nalazi su objavljeni u časopisu Communications Biology.
Istraživači su otkrili da genetski faktori majke koji utiču na rast fetusa u razvoju imaju uticaj nezavisan od porođajne težine na kasniji rizik od srčanih bolesti kod deteta. Međutim, čini se da ovi geni igraju ulogu u riziku od bolesti samo kada se prenesu na dete.
„Određeni majčinski geni utiču na uslove rasta deteta u materici i posledično na porođajnu težinu deteta. Dete zauzvrat nasleđuje kopiju ovih gena od majke“, kaže Jaako Leinonen, postdoktorski istraživač na Institutu za molekule Medicina Finska (FIMM) na Univerzitetu u Helsinkiju.
„Kada smo proučavali uticaj ovih gena za porođajnu težinu na morbiditet dece kasnije u životu, otkrili smo da male promene u rastu bebe pre rođenja zbog majke verovatno neće imati veliki uticaj na rizik deteta da razvije bolest kao Umesto toga, čini se da sopstveni geni deteta igraju mnogo važniju ulogu u određivanju njegovih ili njenih budućih zdravstvenih rizika.“
Novi rezultati istraživanja dobijeni su uvidom u genetske podatke i majki i njihove odrasle dece. Rezultati su zasnovani na više od 36.000 takvih parova majka-dete, svi uključeni u veliku finsku genomičku studiju FinnGen.
Prema istraživačkom timu, prethodne genetske studije dale su delimično drugačije rezultate jer nisu bile u stanju da razlikuju genetske efekte majke i deteta.
„Naš metod istraživanja, koji istovremeno koristi genetske podatke i majki i njihove dece, pokazao se kao veoma efikasan način da saznamo kako zdravlje majke i stanje bebe u materici mogu uticati na zdravlje deteta. “, kaže dr Taru Tukiainen, koji je vodio studiju.
Studija o kojoj je reč je najveća studija na ovu temu do sada. Potrebno je više istraživanja da bi se otkrilo kako rođenje sa značajno manjom težinom ili druge značajne promene u porođajnoj težini utiču na rizik od bolesti u odraslom dobu.
„Možemo biti ponosni što smo ovde u Finskoj uspeli da proizvedemo globalno jedinstven skup istraživačkih podataka kao što je FinnGen, koji nam omogućava da pronađemo rešenja za istraživačka pitanja koja su ranije bila izazovna“, kaže Taru Tukiainen.
