Direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), Zoran Gavrilović, izjavio je danas da bi direktor RTS-a Dragan Bujošević, ako ga Upravni odbor ne smeni, trebalo da podnese ostavku, a vlasnici ili duplo angažovani u privatnim produkcijama bi trebalo da odluče da li su preduzetnici ili zaposleni u tom javnom servisu.
Gavrilović je Agenciji Beta kazao da je RTS instrument lične vlasti u borbi protiv slobodne javnosti u Srbiji, a da najnovija saznaja o plaćanju spoljnih produkcija i nepostojećih emisija predstavljaju „još jedan ekser u kovčeg umrle javnosti u Srbiji“.
„RTS je instrument lične vlasti u borbu protiv slobodne javnosti u Srbiji. Za svoj dobro obavljen posao, a to istraživanja govore, RTS je dobijao autonomiju da organizuje ‘javno-privatno’ partnerstvo sa svojim zaposlenima koji su hteli nešto više da budu plaćeni, a nisu imali hrabrosti da daju otkaz i svoje veštine pokažu na tržištu, već su ostajali kao zaposleni u RTS uz pretpostavljenu saglasnost direktora i neobavešteni Upravni odbor koji se nije mešao u svoj posao“, ocenio je Gavrilović.
Dodao je da su pojedini „vodeći“ novinari i urednici RTS-a radili ono što nije dozvoljeno ni u jednoj komapaniji ili organizaciji, da su se neetički ponašali jer su na resursima RTS kao zaposleni pravili svoje privatne poslove koji u perspektivi mogu da postanu konkurencija RTS-u.
„Da ovde ima javnosti, ona bi tražila i da članovi Upravnog odbora podnesu ustavke jer nisu radili svoj posao koji je propisan članom 19 Zakona o medijskim servisima. Skrivanje iza direktora kojeg su birali i morali da kontrolišu je nemoralni izgovor. Sam direktor bi, ako ga Upravni odbor ne smeni, trebao da podnese ostavku, a vlasnici ili duplo angažovani u privatnim produkcijama bi trebalo da odluče da li su preduzetnici ili zaposleni u javnom servisu“, naglasio je Gavrilović.
Na pitanje da li očekuje da će doći do promena na RTS-u, Gavrilović je rekao da je ubeđen da se to neće desiti.
„Ovde je interes da se od svega napravi rijaliti koji treba da pokrije suštinu, a suština je borba protiv slobodne javnosti u kojoj RTS ima značajnu ulogu. Ovde se sve radi da se država ne uspostavi“, naveo je on.
Gavrilović je kazao da prema istraživanju BIRODI iz decembra 2022. godine, veoma mali broj građana ima potrebu za medijima koji analiziraju i kritički odmeravaju vlast, a najmanji prema medijima koji promovišu vlast.
„Ovo otvara pitanje da li je Javni medijski servis ostvario svoju funkciju. U navedenom istraživanju 74 odsto ukupno anketiranih građana smatra da RTS pomaže u informisanju građana šta se dešava u Srbiji i svetu, tek polovina (57 odsto) smatra da im RTS pomaže u informisanju i ostvarivanju svojih prava, dok samo 46 odsto smatra da na osnovu izveštavanja RTS-a mogu da ocene rad Vlade. Skoro istovetan procenat kaže da mu informacije koje dobija na RTS-u pomažu i u sagledavanju šta će biti u budućnosti“, rekao je Gavrilović.
Po njegovim rečima, istraživanje BIRODI pokazalo je osrednju funkcionalnost RTS-a kao stuba javnosti.
„RTS je popularan kod publike koja je starija od 50 godina i nižeg obrazovanja. To pokazuje da se RTS ne trudi da se sadržajima i formatima približi novim generacijama. Izostanak takvih sadržaja dovodi do migriranjanja upravo te populacije na internet i socijalne mreže, gde ih čekaju proizvođači propagande, lažnih vesti i fabrike botova“, ocenio je on.
Naglasio je da desetogodišnji monitoring BIRODI-a pokazuje da je RTS sredstvo promocije vlasti.
„Pretplatnici RTS-a su od svog javnog servisa, za koje je neko u šali rekao da su njegovi vlasnici, dobijali kriminalnim rečnikom ‘ciglu’ od informativnog programa“, ocenio je direktor BIRODI-a.
Upitan kakva je uloga članova Upravnog odbora u poslovanju RTS-a, Gavrilović je kazao da je članstvo u Upravnom odboru bilo usputni posao za džeparac ili šansa da se nabavi nova „tezga“.
„Ušuškan u obavljanje svoje promotivno-informativne funkcije za potrebe vlasti, a nehajući za ustavne i zakonske obaveze, RTS je dobijao autnomiju da shodno svojim potrebama ‘organizuje svoj rad’, za šta je po zakonu zadužen bio direktor RTS, koji je po zakonu bio biran i kontrolisan od REM-a na diskrecioni način preko probranih članova Upravnog odbora RTS-a. Članstvo u Upravnom odboru je bilo usputni posao za džeparac ili šansa da se nabavi nova tezga. Neću ništa novo reći ako kažem da i Narodna skupština snosi deo odgovornosti za stanje na RTS-u, jer je njena obaveza da razmotri i odnosno ne usvoji godišnji izveštaj o radu RTS-a“, zaključio je Zoran Gavrilović.
Istraživački portal Pištaljka objavio je tajni dokument Upravnog odbora RTS-a prema kome Radio-televizija Srbije za spoljnu produkciju plaća ukupno 3,5 miliona evra firmama koje zajedno imaju 27 zaposlenih. Među vlasnicima privatnih produkcija nalaze se i pojedini novinari i urednici RTS-a, koji pored plata na RTS-u zarađuju i ogromne sume novca preko privatnih produkcija.
Prema rečima predsednika UO RTS Branislava Klanščeka, Javni servis četvrtu godinu zaredom izdvaja novac za emisiju „Jedan dobar dan“, ukupno 14 miliona dinara, koja još nije realizovana.
Klanšček je tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv direktora RTS Dragan Bujoševića i urednice zabavnog programa Olivere Kovačević.
