Agroekonomista Žarko Galetin izjavio je da su opravdani zahtevi poljoprivrednika da im se poveća standard, ali napominje da je Vlada Srbije učinila dosta u vezi zahteva koji su paori imali u maju. Ističe da je „budžet za poljoprovredu nikad veći, ali napominje da „ni takav nije dovoljan poljoprivrednicima“.
Glavni zahtev protesta poljoprivrednika je da Ministarstvo ispuni zahteve dogovorne na pregovorima u maju, ali da im obezbedi da i naredne godine ne budu na gubitku. Ministarstvo kaže sve je ispunjeno – protest je politički. Gde je istina?
Gost N1 u emisiji N1 Studio Live je poručio da je najvažnije da se sistemski srede pitanja i odnosi Ministarstva i samih poljprivrednika, kao i da se uredi tržište. Podvlači da to ne može da se reši „preko noći“, ali da je važno da se krene sa tim. Potrebna je zakonska infrastruktura, institucionalna infrastruktura i tehnička infrastruktura.
„Poljoprivrednici se suočavaju drugu ili treću godinu sa lošim ekonomskim rezultatima. Prošle godine smo imali loše vremenske uslove i male prinose, a ove godine su cene izuzetno niske. Kada tri godine radite sa ‘pozitivnom nulom’ ili gubitkom, ulazite u ozbiljan problem kako da održite proizvodnju, primenite agrotehniku i mislim da je u osnovi protesta između ostalog i to nezadovoljstvo, odnosno rezignacija poljoprivrednika“, kaže Galetin.
Prema njegovim rečima, poljoprivrednici u našoj zemlji se osećaju napuštenim, prepuštenim sami sebi, a za razliku od prošlih protesta, retorika je sada malo zaoštrenija.
„Suprostavljene strane pričaju jezikom provokacija, ucena, pa mislim da je ovo baš zaoštrrena situacija“, smatra sagovornik N1.
Podseća i da su poljoprivrednici imali zabranu izvoza žitarica i uljarica, da je to trajalo pet nedelja, kao i da se pokazalo da je to bila preduga zabrana, pa naši poljoprivredni proizvođači nisu to mogli da prodaju svoju robu.
Međutim, i nakon ukidanja zabrane je po mišljenju sagovornika N1 bila dobra cena žitarica na svetskom tržištu, i naši proizvođači su nu tom periodu propustili priliku u leto prošle godine da valorizuju svoje proizvode na tržištu.
Govoreći o odnosu Vlade prema poljoprivrednicima kaže da budžet namenjen poljprivredi „nikad nije bo veći, ali ističe da ni to nije dovoljno“.
„Dosta stvari je realizovano od strane Ministarstva poljoprivrede u odnosu na zahteve iz maja. Neki zahtevi nisu realizovani, i to poljoprivrednike boli. Oni su konkretizovali zahteve, a najvažniji su podizanje subvencija na 300 evra po hektaru, uređenje tržišta, afirmacija Produktne berze kao institucije koja će to da sprovede, revitalizacija i oživljavanje Zakona o javnim skladištima i plavi dizel. Takođe su tu i tradicionalni zahtevi koji se tiču kredita, subvencionisanja kamata, otpisa kredita, brisanja iz Kreditnog biroa…“, konstatuje Galetin.