Poslanici u francuskom parlamentu raspravljaju o poverenju Vladi, nakon čega će uslediti glasanje. Poslaničke grupe levice i krajnje desničarske stranke podnele su prethodno predlog o izglasavanju, nakon što je premijer Mišel Barnije odlučio da iskoristi član 49.3 francuskog Ustava da bi izdejstvovao usvajanje budžetskih mera bez glasanja.
Predlog za glasanje o poverenju Vladi podnet je, nakon što je Barnije, koji je tek dva i po meseca na čelu Vlade, odlučio da iskoristi član 49.3 francuskog Ustava.
Barnije, nekadašnji pregovarač EU za Bregzit, pozvao se na taj član Ustava da bi nametnuo kontroverzni nacrt budžetskih mera za 2025. godinu bez odobrenja parlamenta.
Krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje prethodno mu je dalo rok da do ponedeljka unese izmene u predlog budžeta koje je ta stranka predložila.
Francuski premijer je dan ranije odustao od planiranog povećanja poreza na struju, ali je Le Penova, liderka Nacionalnog okupljanja, saopštila da to nije dovoljno.
Ta stranka je tražila i povećanje penzija u skladu sa inflacijom, da se ne smanjuju subvencije države za lekove, te da se ne povećava cena gasa, kao i smanjenje francuskog doprinosa budžetu EU.
Zahtev za glasanje o poverenju Vladi prvi je podneo Novi narodni front, levičarska koalicija koja uključuje socijaliste, Zelene, krajnju levicu i Komunističku partiju.
Nacionalna skupština glasa o poverenju Vladi, što se u toj instituciji nije dogodilo od 1962. godine.
Makron je, u međuvremenu, odbacio ideju o svojoj eventualnoj ostavci ako padne Vlade, uz ocenu da pozivi na njegovu ostavku predstavljaju „politiku fikcije“.
Rojters iz anonimnih izvora javlja da je cilj Makron da što pre postavi novog premijera, ako dođe do pada Vlade.
