Nakon što je Emanuel Makron pet godina birao globalizam ispred interesa svoje zemlje, njegova glavna rivalka Marin Le Pen se približava.
Francuzi idu na birališta ove nedelje, 10. aprila, u prvi od dva kruga predsedničkih izbora u zemlji. Ne više o „desno protiv leve“, takmičenje suprotstavlja globalističku košulju establišmenta istinskoj demokratiji i nezavisnosti. Rezultat ima potencijal da izazove ne samo politički zemljotres u Francuskoj, već i u celoj Evropi, zadajući veliki udarac poretku globalista „zasnovanom na pravilima“. Ali da li će francuski birači iskoristiti priliku?
Postoji dugogodišnji stav da kandidatura krajnje desnice Marine Le Pen za Nacionalni skup nikada ne bi mogla pobediti kandidata establišmenta – u ovom slučaju, sadašnjeg predsednika Emanuela Makrona.
Tradicionalno, birači zainteresovani za mrežu socijalne zaštite za koju se Le Penova zalaže obično se okreću krajnjoj levici. U međuvremenu, oni koji traže bolju zaštitu države od sve veće globalističke eksploatacije tradicionalno podržavaju kandidata establišmenta na konvencionalnijoj desnici, koji se zalaže za slobodno tržište i ograničenu vladu, dok baca kost krajnje desničarskim protekcionistima obećavajući da će se povući. globalizacija. Nikada, nikad.
Sadašnji francuski predsednik Emanuel Makron došao je na vlast 2017. pozicionirajući se kao kandidat „inteligentne globalizacije“. Uprkos tome što je služio pod predsednikom socijalista Fransoa Olandom kao ministar ekonomije, industrije i digitalnih poslova, činjenica da je napustio taj posao kako bi se pripremio za svoju prvu predsedničku kandidaturu omogućila je Makronu da se pozicionira kao „ni desni ni levi“, neestablišment kandidat. Osnovao je sopstvenu stranku, spajajući koaliciju ličnosti establišmenta i sa desnice i sa levice, što je stvorilo iluziju nekonvencionalnosti protiv establišmenta.
Makron je čak rekao za Fajnenšel tajms u aprilu 2020. da globalizacija „dolazi do kraja svog ciklusa, da podriva demokratiju“. Ipak, kada je došlo do guranja i kada su reči postale dela, on je u potpunosti povezao Francusku sa svakom multilateralnom inicijativom koja se može zamisliti.
Imao je pet godina da preokrene vagu tako što će zauzeti pozicije isključivo u korist francuskih građana, umesto da slepo sledi stavove predvođene SAD protiv Rusije, Irana, Kine i drugih tradicionalnih američkih „neprijatelja“. Makronov nedostatak vodstva podrio je sposobnost francuske industrije da donosi bilateralne odluke u svom najboljem interesu, a istovremeno povećava troškove svakodnevnog života za prosečnog građanina Francuske. Sada, na kraju svog mandata, Makron je zaglavio pokušavajući da ubedi Francuze da im je sada bolje nego pre nego što je preuzeo dužnost.
Makron je takođe imao izbor kako da upravlja kovid krizom. Nije iznenađujuće, još jednom je izabrao globalizam. Udvostručio je mere koje su dovele do toga da su francuski radnici izgubili sredstva za život zbog mandata uboda Covid-19. Pod savetima velikih svetskih privatnih konsultantskih firmi usred sanitarne krize po ceni od milijardi evra javnih sredstava, prema izveštaju francuskog senata, Makron je favorizovao pristup koji je usvojio praktično ceo zapadni establišment. I dok ne znamo detalje ovih privatnih konsultantskih ugovora ili šta se dešavalo iza zatvorenih vrata i ugovora o poslovnoj poverljivosti, ipak možemo da potvrdimo krajnji rezultat: ubacivanje vezano za digitalnu identifikaciju koja se može nametnuti bilo kada i bilo gde po Makronovom hiru pod beskrajnim „vanrednim stanjem“.
Takve firme globalnog dometa, koje zapošljavaju bivše visoke zvaničnike i predstavljaju i multinacionalne i vladine klijente, u poziciji su da uspostave čitave vladine sisteme u korist svojih klijenata iz privatnog sektora na račun poreskih obveznika. Zamislite, na primer, ubod klijenta Big Pharma vezan za digitalni ID klijenta Big Tech, koji je postao obavezan u okviru globalno usklađenog sistema koji finansiraju poreski obveznici.
Za vreme Makrona, ovi neodgovorni fasilitatori i dobročinitelji globalizacije čvrsto su se vezali za javnu kasu kao da je to švedski sto za sve što možete jesti.
Makron nije uspeo da postavi nezavisni put za Francusku u svakoj krizi sa kojom se zemlja suočila. A sada Francuzi plaćaju direktnu cenu za to – što bi objasnilo zašto neke ankete sada pokazuju da je Marin Le Pen na udaljenosti od Makrona u drugom krugu glasanja 24. aprila.
Duboko kopanjem u nedavne podatke anketa od kraja marta i početka aprila, dva trenda daju ovo zapažanje. Prvo, inicijalno slaba neestablišmentska krajnja levica (koju predstavlja Žan-Lik Melanšon iz La France Insoumise) je stekla značajnu poziciju na račun levice establišmenta. Drugo, podrška desnice establišmenta značajno je prešla Le Pen od Valeri Pekres iz Republikanske partije (koja je sebe jednom opisala kao hibrid bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i bivšeg američkog državnog sekretara i predsedničkog kandidata Hilari Klinton). Među ovim tradicionalnim pristalicama desnice establišmenta, Pecresse je pao sa visokih 44% početkom marta na trenutno 29%, dok je Le Penova na 17% sa 3% u istom vremenskom periodu, prema anketi Ipsosa.
Rečeno je da i Le Pen i Melanšon dele zajedničku želju da izvuku Francusku iz NATO-a i da favorizuju veću nezavisnost unutar EU za njene države članice. Nemoguće je preceniti uticaj koji bi istinski nezavisna Francuska imala na ove institucije globalne uprave, a zamah u ovim poslednjim danima pre glasanja sugeriše pomak u odnosu na establišment, jer francuski građani počinju da osećaju šaku njenih najnovijih akcija u njihov svakodnevni život.
Više nismo u domenu apstraktne ideološke debate, već smo suočeni sa egzistencijalnim izborom između nastavka pod istim „poretkom zasnovanim na pravilima“ koji hvale globalističke elite, koji nastavlja da uništava njihov životni standard dok podstiče beskrajne sukobe i haos, ili potpuno iskrcavanje iz mazohističkog tobogana.
Dok je Makron imao pet godina da nauči kako da kaže ne posebnim interesima koji sistemski muče zapadne demokratije, on nije uspeo, ako ne i dodatno pogoršao problem. Ovi izbori će odrediti da li je francuskim biračima zaista dosta šarade zbog koje rutinski glasaju protiv svojih najboljih interesa.
