Članovi multidisciplinarnog tima za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u OŠ Vladislav Ribnikar pozvali su danas građane da dođu do Tašmajdanskog parka, kod spomenika Desanki Maksimović, na forum, na kojem će moći da razgovaraju sa članovima tima.
„Želim da pozovem sve građane da dođu na Tašmajdan na forum, on je organizovan jer u toku prethodne godine nismo posvetili dovoljno pažnje svim pitanjima koja nas i dalje muče, a to je zašto nam se desila ova tragedija, kakve su njene posledice, i najvažnije – šta treba da promenimo da nam se ovakve tragedije ne bi ponovile“, kazao je psiholog i profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal.
On je dodao da građani na forumu mogu do 19 časova da razgovaraju sa članovima tima, kako je kazao, sa samima sobom, sa prijateljima, „a sve poruke, ideje mogu da ostave u zelenoj kutiji, i svi ti predlozi ostaće kao deo arhiva budućeg memorijalnog centra“.
Prema njegovim rečima, kutija će tu biti cele sledeće nedelje.
Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije pozvala je sve zainteresovane da potpišu peticiju da se 3. i 4. maj proglasi za Dan sećanja na žrtve svih masovnih ubistava, kao i da je ona pokrenuta upravo zbog masovnih ubistava 3. maja u Ribnikaru, gde je ubijeno devet đaka i školski čuvar, i 4. maja u selima Dubona i Malo Orašje, gde je ubijeno devet ljudi.
Ona je dodala da će danas sa građanima članovi tima razmeniti ideje i misli kako se sećamo 3. maja, šta ćemo uraditi u budućnosti, šta u vezi sa Memorijalnim centrom, „da otvorimo diskusiju na ovu važnu temu i da govorimo o kulturi sećanja“.
„Vrlo nam je važno da dostojanstveno danas odamo poštu svima ubijenima u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju“, poručila je.
Član tima, arhitekta Bratislav Tošković kazao je da je njihova misija da osmisle memorijalni centar.
Kazao je da su odlučili da organizuju današnji dan komemoracije, potaknuti mišlju da se na artikulisan način može doći i odati pošta žrtvama, „ali tema nas je uvukla u emotivni vrtlog da smo počeli da razmišljamo kako da odamo još mnoga simbolična značenja svega što se desilo“.
„Memorijalni centar kreće od foruma, gde želimo da uspostavimo veoma širok dijalog o izgledu tog centra“, naveo je i dodao da u ovom trenutku ne znaju kako će taj centar izgledati, odnosno „izgledaće isto kao i dijalog iz kog se bude izrodio“.
Dodao je da sada ne projektuju centar, već ga osmišljavaju, „najvažniji deo je da ćemo organizovati međunarodni arhitektonski konkurs, naš zadatak je da stvorimo smernice, okvir za taj konkurs“.
Prema njegovim rečima, predviđeno je da ceo konkurs traje oko dve godine.
Na pitanje da li će memorijalni centar biti u školi, kaže da ne zna, ali da na taj prostor gledaju kao na celinu.
„Ja ga vidim kao kabinet za kulturu sećanja, mesto za odrastanje ne samo dece, već i društva“, naveo je.
A na pitanje da li su institucije dobro reagovale nakon tragedije, Baucal kaže da nema jednostavnog odgovora, „sigurno je moralo mnogo više, urađene su neke stvari, ali one su bile daleko od onoga što je trebalo i nisu bile dovoljne, zato većina građana ima utisak da nije dovoljno učinjeno“.
Ukazuje da se radi o velikoj tragediji, „koju nije lako savladati ni na individualnom ni na društvenom nivou“.
