Prvi turski investitor u Srbiji i prvi strani u Leskovcu zatvara fabriku. Posle 12 godina „DŽinsi“ odlazi i bez posla ostavlja gotovo 700 ljudi. Prodat je i pogon u Krupnju otvoren posle poplava. Jugu Srbije neophodne su nove investicije.
Do kraja nedelje su zvanično na kolektivnom odmoru. U krugu je tek po neki radnik obezbeđenja. O poruci kojom su obavešteni da fabrika odlazi u likvidaciju i da 700 zaposlenih ostaje bez posla, radnici pred kamerom nerado govore.
Turska kompanija „DŽinsi“ u Leskovac je stigla 2010 godine. Smelo su napravili prvi korak, doneli nadu u ponovno oživljavanje tekstilne industrije u nekadašnjem srpskom Mančesteru i širom otvorili vrata drugim stranim investitorima.
Krenuli su sa 25 radnika, pre pandemije koronavirusa imali su više od 1.000 zaposlenih i bili su najbolja preporuka drugim turskim investitorima da ih slede.
„Sada imamo oko 950 radnika u dva pogona. Planiramo da otvaramo sledećeg meseca gde je pranje pogon. Tu zapošljavamo još više ljudi i završavamo naš projekat za Leskovac“, kaže direktor fabrike „DŽinsi Srbija“ Deniz Jasim.
Posle 12 godina farmerice za najprestižnije svetske modne brendove neće se više šiti u Leskovcu. U cirkularnoj poruci upućenoj radnicima, kažu da se već tri godine nalaze u teškoj situacijii i da nisu uspeli da prevaziđu krizu i gubitke.
Oči radnika, leskovačke javnosti i političke scene uprte su u prvog čoveka grada.
„Sutra već članovi lokalne samouprave i predstavnici lokalne samouprave idu u Vladu Srbije da nastave sastanak sa italijanskom firmom koja se bavi auto-industrijom i koja bi jedan deo radnika preuzela. Pri rome i Auto Stop je takođe zainteresovan, pošto su odmah do njih, bukvalno se graniče pa im je lako da nastave proces proizvodnje i da prihvate deo radnika. Mislim da je i kompanija Jura zainteresovana da zaposli preko 200 radnika“, ističe gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
U fabrici nekadašnje „Sintetike“ plaćali su zakup gradu, prema ko jem takođe imaju dugovanja.
Oni su platili radnicima majsku platu, obećali su samo još jednu platu koju duguju, to je jun. Što se tiče Vodovoda, ta fabrika duguje 350.000, ostale dve fabrike oko 3,5 miliona što se tiče vode“, navodi Cvetanović.
Već duže vreme radnici su ukazivali na probleme. I minimalne zarade su kasnile, sada ostaju i bez toga.
Nemir se uvukao među Leskovčane jer se nastavlja talas otpuštanja koji je proletos krenuo od nemačkog „Grunera“ u Vlasotincu, gde je bez posla ostalo 200 ljudi.
