Od 2007. godine, se u januaru svake godine, obeležava Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Inicijativa je pokrenuta od strane Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), nakon čega je Savet Evrope doneo preporuke o započinjanju kampanje i obeležavanju Evroske nedelje prevencije raka grlića materice.
U našoj zemlji će ovaj značajan datum, devetnaesti put zaredom biti obeležen u periodu od 20-26. januara 2025. godine.
Za gotovo sve slučajeve raka grlića materice odgovoran je Humani papiloma virus (HPV). Prirodni tok HPV infekcije i biološko ponašanje premalignih promena grlića materice omogućava prevenciju karcinoma grlića na više nivoa – merama kojima se sprečava pojava ovog oboljenja, kao i onim koje omogućavaju rano otkrivanje premalignih promena, čime se veoma uspešno zaustavlja dalji razvoj bolesti i njen fatalni ishod, piše Gradski zavod za javno zdravlje.
Ovogodišnja kampanja ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju prevencije raka grlića materice, da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod.
Dugi niz godina, i pored dokazanih mera prevencije, rak grlića materice nastavlja da bude jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u ženskoj populaciji u našoj zemlji. S obzirom da svake godine oko 1.000 žena oboli i približno 500 izgubi život, ne iznenađuje podatak da se Srbija nalazi na neslavnom trećem mestu u Evropi po oboljevanju i umiranju od ove bolesti koja se može sprečiti. Upravo zato, neophodno je istaći značaj intenziviranja aktivnosti kojima se pažnja žena usmerava ne samo na mogućnost, već i na neophodnost korišćenja dostupnih mera prevencije.
Na području grada Beograda, trenutno preko 4.800 žena živi sa ovom bolešću, dok svake godine oko 100 naših sugrađanki nažalost izgubi borbu (u 2023. godini umrlo je 73 žena). U toku 2023. godine registrovan je 146 novih slučajeva bolesti.
Jedan od značajnih faktora u našoj populaciji koji doprinosi velikoj smrtnosti od ovog oboljenja jeste upravo činjenica da je prva faza ove bolesti uglavnom bez simptoma, ili su oni nespecifični, pa se gotovo dve trećine žena prvi put javi ginekologu tek kada je bolest uznapredovala. Tada samo lečenje postaje teško i neizvesno, i pored operativnog zahvata zahteva primenu agresivne radioterapije, što dovodi do produženja lečenja i različitih komplikacija, a sve to značajno povećava troškove i umanjuje šanse za izlečenje.
Većina ovih slučajeva mogla se sprečiti da je bolest otkrivena u ranoj fazi i da se na vreme pristupilo lečenju!
Redovni ginekološki pregledi, sprovođenje programa organizovanog skrininga i vakcinacija protiv HPV, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti!
