Proširenje EU za još devet zemalja članica, uključujući i Ukrajinu, postojeće članice bi koštalo više od 256 milijardi evra, pokazala je interna računica.
Posledični efekat bi bio da bi mnoge zemlje koje trenutno uživaju finansijske benefite Unije postali oni koji bi takođe doprinosili, piše Gardijan .
Povezane vesti „Nov način razmišljanja“ u EU o proširenju i prijem novih članica u kratkom roku Vesti 28.
Ogromni troškovi proširenja obelodanjeni su dok se 51 lider EU sprema za Granadu u Španiji na skup o Evropskoj političkoj zajednici, kako bi razmotrili naredne korake za devet zemalja koje čekaju da se pridruže EU.
„Sve države članice moraće da plaćaju više i dobiju manje iz EU budžeta. Mnoge zemlje članice koje trenutno dobijaju sredstva iz EU, moraće da počnu da joj doprinose“, navodi se u dokumentu sekretarijata Evropskog saveta, u koji je uvid imao Fajnenšel tajms.
Ukrajina, daleko najveća od devet zemalja potencijalnih kandidata, za sedam godina mogla bi da povuče iz budžeta EU 186 milijardi evra, prema tom dokumentu.
To bi bilo povrh trenutnih nižih procena troškova rekonstrukcije Ukrajine, koje je ove godine Svetska banka procenila na 400 milijardi evra.
Proširenje je, kako navodi Gardijan, postalo jedna od najurgentnijih tema za EU, a njeni lideri bi na sastanku u petak trebalo da razmotre kako da preusmere debatu na ključna pitanja, uključujući budžet, broj mesta u Evropskom parlamentu, budućnost zajedničke poljoprivredne politike i da li prošireni blok može da nastavi da u određenim odlukama nastavi sa jednoglasnim donošenjem odluka.
Predmet rasprave biće i to da li EU treba da nastavi sa procesom u dve faze ulaženjem u Uniju, ili treba da bude princip „sve ili ništa“.
Ranije ove sedmice, šef evropske diplomatije Žozep Borel rekao je da se protivi mišljenju onih koji favorizuju postepeni pristupni proces, navodeći da bi to bilo nemoguće primeniti.
„Članstvo je članstvo. I tačka“, rekao je on na sastanku u Ukrajini.
Jedan viši diplomata kazao je Gardijanu da očekuje da će budžet biti najspornija tema i da treba da se reši do 2027, kada počinje sledeći finansijski ciklus.
Na taj način EU bi mogla da pokaže da je spremna, uklanjajući svaki izgovor za odlaganje daljih diskusija o tome da li i koliko brzo Ukrajina, Moldavija i Zapadni Balkan mogu da joj se pridruže.
Ranije ove godine predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da bi krajnji rok trebalo da bude 2030. godina, ali diplomatski izvor Gardijana da je taj datum „nasumičan“ i nema smisla.
Cilj do 2027. bi fokusirao umove lidera Unije u naredne dve godine i obezbedio okvir za stvarnu, a ne konceptualnu diskusiju.
U procurelom dokumentu se procenjuje da bi budžet EU mogao da bude povećan za 21 odsto na 1.470 milijardi evra, ako se pridruži svih devet zemalja. To bi uključivalo znatno povećanje doprinosa Nemačke, Francuske i Holandije, sa neophodnim tranzicionim periodima za povećanje finansiranja.
Promenio bi se i iznos potrošen na poljoprivredu, s tim što bi Ukrajina imala pravo na 95 milijardi evra tokom sedam godina, što bi države članice morale da ukalkulišu u dodatni trošak. Ukrajina tvrdi da kao svetski lider na tržištu žita, suncokretovog ulja i živinskog mesa, njeno članstvo bi ojačalo bezbednost hrane u EU.
Još jedan ključni fond, poznat kao kohezioni fond, iz kojeg se obezbeđuje novac za infrastrukturu u manje razvijenim zemljama, takođe bi znatno bio pogođen novim proširenjem. Prema trenutnoj finansijskoj formuli, Češka, Estonija, Slovenija, Kipar, Malta i Litvanija ne bi više bile kandidati za sredstva.
Prošlog meseca predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da EU mora hitno da se pripremi za radikalne promene, neophodne da bi Ukrajina i druge zemlje postale članice Unije.
Gardijan navodi da postoji zabrinutost da iako je EU postavila reformske ciljeve za Ukrajinu, Moldaviju i ostalih sedam zemalja koje čekaju da postanu članice, tek treba da pruži detalne predloge o promenama koje su neophodne u samim državama članicama.
