Vlade i poslanici Evropske unije postigli su u nedelju dogovor o ključnim elementima zelenog sporazuma 27-članog bloka, reformišući sistem EU za trgovinu emisijama gasova staklene bašte i stvarajući novi fond za one koji su najteže pogođeni merama za suzbijanje klimatske promene.
Dve strane su se složile da podstaknu evropsku industriju i energetske kompanije da smanje svoje emisije tako što će ubrzati postepeno ukidanje besplatnih vaučera za zagađenje. To čini svaku tonu ugljen-dioksida koja se ispusti u atmosferu skupljom za zagađivače.
Izvršna komisija EU rekla je da će ta mjera zahtijevati od evropskih industrija da smanje svoje emisije za 62% do 2030. u odnosu na nivoe iz 2005. godine, u poređenju sa ciljem od 43% prema prethodnim pravilima.
Kako bi osigurala jednake uslove, EU će takođe uvesti porez na strane kompanije koje žele da uvoze proizvode koji ne ispunjavaju standarde za zaštitu klime koje evropske kompanije moraju da poštuju. Prošle nedelje je dogovoren takozvani mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika.
Vlade i Evropski parlament su se takođe složili da od 2027. godine prošire sistem trgovanja emisijama u bloku na drumski transport i grejanje zgrada. Ovo će verovatno povećati cenu benzina, prirodnog gasa i drugih fosilnih goriva za potrošače, pružajući podsticaj za prelazak na na čistije alternative.
Dogovor uključuje hitnu klauzulu koja dozvoljava da se uvođenje odloži za godinu dana ako su troškovi energije posebno visoki.
U kontekstu trenutne energetske krize koja je izazvala inflaciju u Evropi i šire, pregovarači su se složili da takođe stvore fond za socijalnu klimu koji će pomoći ugroženim domaćinstvima i malim preduzećima da se izbore sa većim troškovima goriva koji proističu iz novih mera.
Fond koji se sastoji od desetina milijardi evra biće postepeno uveden od 2026. i puniće se prihodima od aukcija vaučera za emisije.
„Sada možemo sa sigurnošću reći da je EU ispunila svoja obećanja ambicioznim zakonodavstvom i to nas stavlja na čelo borbe protiv klimatskih promena na globalnom nivou“, rekao je češki ministar životne sredine Marijan Jurecka, čija zemlja je rotirajuće predsedavajuća EU.
Privremeni sporazum treba da formalno usvoje Evropski parlament i vlade. To je deo šireg paketa „Fit for 55“ bloka koji ima za cilj da pomogne EU da smanji svoje emisije za 55% do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990. godine i postigne „neto nulu“ do sredine veka.
Odvojeno u nedelju, očekivalo se da zemlje koje su deo Energetske saradnje Severnih mora potpišu sporazum sa Britanijom o zajedničkom radu na proširenju izgradnje interkonektora za energiju vetra i električne energije na moru. Sporazumom je predviđena i saradnja na proizvodnji vodonika iz obnovljivih izvora energije.
Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je napustilo sporazum o energetskoj saradnji Severnog mora kada je napustilo EU 2020. godine, već ima najveći instalirani kapacitet za energiju vetra na moru u Evropi. Uz planirano dalje širenje, Britanija bi u budućnosti mogla postati veliki izvoznik energije vjetra u kontinentalnu Evropu.
