Očekuje se da će Evropska unija ove nedelje finalizovati jedan od najdalekosežnijih zakona na svetu koji će se baviti moći najvećih tehnoloških kompanija, uvođenjem pravila koja će uticati na prodavnice aplikacija, onlajn oglašavanje, e-trgovinu, usluge razmene poruka i druge svakodnevne digitalni alati.
Zakon, nazvan Zakon o digitalnim tržištima, bio bi najopširniji deo digitalne politike otkako je blok doneo najteža svetska pravila za zaštitu onlajn podataka ljudi u 2018. Zakon ima za cilj da spreči najveće tehnološke platforme da koriste svoje povezane usluge i značajna sredstva za privlačenje korisnika i uništavanje rivala u nastajanju, stvarajući prostor za nove učesnike i podstičući veću konkurenciju.
To praktično znači da kompanije poput Google-a više ne mogu da prikupljaju podatke sa različitih servisa kako bi ponudile ciljane oglase bez saglasnosti korisnika i da će Apple možda morati da dozvoli alternative svojoj App Store-u na iPhone-ima i iPad-ovima. Prekršioci zakona, koji će verovatno stupiti na snagu početkom sledeće godine, mogli bi se suočiti sa značajnim kaznama.
Zakon o digitalnim tržištima deo je jednog-dva udarca evropskih regulatora. Očekuje se da će Evropska unija već sledećeg meseca postići sporazum o još jednom zakonu koji bi primorao kompanije društvenih medija kao što je Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, da agresivnije kontrolišu svoje platforme.
Ovim akcijama Evropa učvršćuje svoje liderstvo kao najasertivniji regulator tehnoloških kompanija kao što su Apple, Google, Amazon, Meta i Microsoft. Evropski standardi se često usvajaju širom sveta, a najnoviji zakoni dodatno podižu ljestvicu potencijalno dovodeći kompanije pod novu eru nadzora — baš kao i zdravstvena zaštita, transport i bankarska industrija.
„Suočena sa velikim onlajn platformama koje se ponašaju kao da su ’prevelike da bi ih bilo briga‘, Evropa je spustila nogu“, rekao je Tijeri Breton, jedan od najviših digitalnih zvaničnika u Evropskoj komisiji. „Stavljamo tačku na takozvani „Divlji zapad“ koji dominira našim informacionim prostorom. Novi okvir koji može postati referenca za demokratije širom sveta.”
U četvrtak su predstavnici Evropskog parlamenta i Evropskog saveta radili iza zatvorenih vrata u Briselu na postizanju konačnog sporazuma. Njihov dogovor će doći nakon otprilike 16 meseci pregovora — što je brz tempo za EU. birokratija — i postavila bi scenu za konačno glasanje u parlamentu i među predstavnicima iz 27 zemalja u Uniji. To konačno odobrenje se smatra formalnošću nakon što je ovonedeljni dogovor postignut.
Potezi Evrope su u suprotnosti sa nedostatkom aktivnosti u Sjedinjenim Državama. Dok su republikanci i demokrate održali nekoliko kongresnih saslušanja visokog profila kako bi ispitali Metu, Tviter i druge u poslednjih nekoliko godina, a američki regulatori podneli su antimonopolske slučajeve protiv Gugla i Mete, nije usvojen nijedan novi savezni zakon koji bi se bavio onim što mnogi vide kao tehnologiju. nekontrolisana moć kompanija.
Nova evropska pravila mogla bi da ponude pregled onoga što dolazi u drugim delovima sveta. Regionalni zakon o privatnosti iz 2018. godine, Opšta uredba o zaštiti podataka, koja ograničava onlajn prikupljanje i deljenje ličnih podataka, poslužila je kao model u zemljama od Japana do Brazila.
Put Zakona o digitalnim tržištima suočio se sa preprekama. Kreatori politike bavili su se onim što su čuvari rekli da je jedan od najžešćih lobističkih napora ikada viđenih u Briselu dok su industrijske grupe pokušavale da razvodne novi zakon. Takođe su odbacili zabrinutost koju je iznela Bajdenova administracija da su pravila nepravedno usmerena na američke kompanije.
Ostaju pitanja kako će novi zakon funkcionisati u praksi. Od kompanija se očekuje da traže načine da umanje uticaj zakona putem sudova. A regulatorima će biti potrebna nova finansijska sredstva da plate svoje proširene odgovornosti nadzora u vreme kada su budžeti pod pritiskom zbog pandemije.
„Pritisak će biti intenzivan da se pokažu rezultati, i to brzo“, rekao je Tomas Vinje, veteran antimonopolskog advokata u Briselu koji je zastupao Amazon, Microsoft i Spotifaj.
Očekuje se da će se Zakon o digitalnim tržištima primeniti na takozvane gatekeeper platforme sa tržišnom vrednošću većom od 75 milijardi evra, ili oko 82 milijarde dolara, što uključuje Alfabet, vlasnika Gugla, i Jutjub, Amazon, Epl, Majkrosoft i Metu.
Specifičnosti zakona čitaju se kao lista želja za rivale najvećih kompanija.
Epl i Gugl, koji prave operativne sisteme koji rade na skoro svakom pametnom telefonu, morali bi da olabave stisak. Apple bi verovatno prvi put morao da dozvoli alternativne prodavnice aplikacija. Takođe se očekuje da će zakon dozvoliti kompanijama kao što su Spotifi i Epic Games da koriste alternativno plaćanje Apple-u u App Store-u, koji naplaćuje proviziju od 30 odsto.
Na Android uređajima, Gugl bi verovatno morao da da klijentima opcije da koriste druge usluge e-pošte i pretrage na uređajima u Evropi, slično onome što je već radio kao odgovor na prethodnu EU. antimonopolska presuda. U sredu je Google najavio da će Spotifiju i nekim drugim programerima aplikacija biti dozvoljeno da ponude alternativne načine plaćanja Google-u u svojoj prodavnici aplikacija.
Očekuje se da će Amazonu biti zabranjeno da koristi podatke prikupljene od spoljnih prodavaca na svojim uslugama kako bi mogao da ponudi konkurentske proizvode, što je praksa koja je predmet posebne EU. antimonopolska istraga. Meta takođe verovatno ne bi mogao da prikuplja podatke o konkurentima za razvoj rivalskih usluga.
Zakon bi mogao da dovede do velikih promena za aplikacije za razmenu poruka. Od VhatsApp-a, koji je u vlasništvu Meta-e, moglo bi se tražiti da ponudi način da korisnici rivalskih usluga poput Signala ili Telegrama šalju i primaju poruke nekome ko koristi VhatsApp. Te rivalske usluge bi imale mogućnost da svoje proizvode učine interoperabilnim sa VhatsApp-om.
Najveći prodavci onlajn oglašavanja, Meta i Google, verovatno bi bili ograničeni da nude ciljane oglase bez saglasnosti. Ponuda oglasa zasnovanih na podacima prikupljenim od ljudi dok se kreću između IouTube-a i Google pretrage, ili Instagrama i Facebooka, izuzetno je unosna za obe kompanije.
Kreatori politike su takođe razmatrali uključivanje odredbe koja bi izdavačima u Evropi mogla dati mogućnost da pregovaraju o novoj nadoknadi sa Guglom i Metom za članke objavljene na njihovim platformama. Obračun oko ovog problema u Australiji je nakratko doveo do toga da Facebook prestane da dozvoljava novinskim organizacijama da objavljuju članke unutar zemlje.
Meta i Amazon su odbili da komentarišu. Gugl, Epl i Majkrosoft nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.
Anu Bredford, profesor prava sa Univerziteta Kolumbija, koji je skovao termin „Briselski efekat“ o uticaju E.U. zakon, rekao je da evropska pravila često postaju globalni standardi jer je kompanijama lakše da ih primenjuju na čitavu organizaciju, a ne na jednu geografsku lokaciju.
„Svi gledaju D.M.A., bilo da su to vodeće tehnološke kompanije, njihovi rivali ili strane vlade“, rekla je gospođa Bredford, misleći na Zakon o digitalnim tržištima. „Moguće je da će čak i Kongres SAD sada zaključiti da su gotovi sa posmatranjem sa strane kada će E.U. reguliše američke tehnološke kompanije i preći će sa razgovora o zakonodavnoj reformi na stvarno zakonodavstvo.”
Predsednik Bajden je imenovao Linu Kan, istaknutu kritičarku Amazona, da vodi Federalnu trgovinsku komisiju, a advokata koji je kritičan prema tehnološkim gigantima, Džonatana Kantera, da vodi antimonopolsko odeljenje Ministarstva pravde.
Ali napori da se promene američki antimonopolski zakoni sporo se kreću. Kongresni komiteti su odobrili zakone koji bi sprečili tehnološke platforme da favorizuju sopstvene proizvode ili da kupuju manje kompanije. Nejasno je da li mere imaju dovoljnu podršku da prođu pun dom i Senat.
Evropski regulatori su sada suočeni sa sprovođenjem novog zakona. G.D.P.R. je kritikovan zbog nesprovođenja.
Evropska komisija, izvršni ogranak bloka, takođe će morati da angažuje niz novih zaposlenih da istraže tehnološke kompanije. Očekuju se godine sudskih sporova dok kompanije osporavaju buduće kazne izrečene kao rezultat novog zakona.
„Čuvari vrata“, rekao je gospodin Vinje, briselski advokat za borbu protiv monopola, „neće biti sasvim bez odbrane“.
Dejvid Mekejb je doprineo izveštavanju iz Vašingtona.
