Ruska imovina koja je zamrznuta u EU u okviru sankcija Moskvi zbog sukoba sa Kijevom treba da bude zaplenjena i dodeljena za obnovu Ukrajine, izjavio je u četvrtak predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
„Apsolutno sam ubeđen da je ovo izuzetno važno ne samo za zamrzavanje imovine, već i za omogućavanje konfiskovanja, stavljanja na raspolaganje za obnovu zemlje. Lično sam ubeđen“, insistirao je Mišel u intervjuu novinskoj agenciji Interfaks-Ukrajina.
On je otkrio da je već rekao pravnoj službi Saveta da iznese „neke moguće ideje kako bi se pronašlo zakonsko rešenje u skladu sa principima vladavine prava, koje bi olakšalo i omogućilo oduzimanje imovine ljudi koji su sankcionisani od strane EU ili drugih zemalja u svetu.
Postupanje na takav način trebalo bi da bude „pitanje pravičnosti, pitanje pravde“ za Brisel, dodao je on.
Međutim, Mišel je priznao da sprovođenje njegovog plana na „pravnom nivou nije tako jednostavno“.
„Postoji 27 pravnih sistema širom EU i, u mnogim državama članicama EU, potrebna je sudska odluka da bi to bilo moguće. Potrebno je vreme, to je težak i dug proces“, objasnio je on.
Ideje predsednika Evropskog saveta ponavljaju one koje je prethodno izneo Vašington. Krajem aprila, Bela kuća je predstavila niz „sveobuhvatnih predloga” koji imaju za cilj da navodno pozovu ruske „oligarhe” na odgovornost za događaje u Ukrajini. Predlozi su uključivali „uspostavljanje modernizovane administrativne vlasti“ koja bi bila u stanju da konfiskuje sankcionisanu imovinu i prenese je u Kijev kako bi „popravila štetu od ruske agresije“.
Moskva je osudila te američke planove kao „ništa drugo do običnu eksproprijaciju privatne imovine koju [SAD] nastoje lažno opravdati“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će to postati „veoma opasan presedan“, pokazujući „koliko su krhki postali svi univerzalno prihvaćeni temelji“ u oblasti prava privatne svojine, ekonomije i politike.
SAD, EU i neke druge zemlje uvele su Moskvi nekoliko rundi ekonomskih sankcija bez presedana zbog njene tekuće vojne operacije u Ukrajini. Strana aktiva Ruske centralne banke i raznih drugih subjekata i biznismena je zamrznuta, Rusija je praktično odsečena od tržišta novca kojim dominiraju dolar i evro, a širok spektar stranih preduzeća prestao je da posluje sa zemljom.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
