Nacrt uredbe „zahteva za ekološki dizajn mobilnih telefona, bežičnih telefona i tablet tableta“ objavljen 31. avgusta navodi da telefone i tablete „korisnici često prevremeno zamenjuju“ i da se „ne koriste dovoljno ili recikliraju“ (tj. fioke za smeće -ed) na kraju svog života. Cena je energija i novi materijali iskopani iz zemlje za nove telefone i nereciklirani materijali koji se nalaze u domovima. Produžiti život pametnih telefona za pet godina – u odnosu na njihov trenutni tipični život od dve do tri godine – bilo bi kao da skinete 5 miliona automobila sa puta, prema nalazima Komisije.
Najznačajnija predložena popravka (navedena u Aneksu II) je da proizvođači i prodavci telefona učine dostupnim „profesionalne servisere“ pet godina nakon datuma kada je telefon uklonjen sa tržišta. Ti serviseri bi imali pristup delovima uključujući bateriju, ekran, kamere, priključke za punjenje, mehanička dugmad, mikrofone, zvučnike i sklopove šarki (uključujući sklopive telefone i tablete).
Telefonske kompanije takođe imaju izbor: ili da zamene baterije i zadnje maske dostupnim vlasnicima telefona ili da dizajniraju baterije koje ispunjavaju minimalne standarde. To uključuje i dalje 83 procenta svog nominalnog kapaciteta nakon 500 punih ciklusa punjenja, zatim 80 procenata nakon 1.000 punih ciklusa punjenja. Apple, na primer, trenutno tvrdi da su njegovi iPhone uređaji dizajnirani da zadrže 80 odsto kapaciteta nakon 500 ciklusa punjenja.
Kupci pametnih telefona takođe dobijaju pristup ekranima, ležištima za SIM i memorijske kartice, mikrofonima, portovima za punjenje i šarkama prema predloženim propisima. A uputstva za popravku za sve te delove moraju biti dostupna sedam godina nakon poslednjeg dana marketinških uređaja, sa relativno otvorenim sistemima za registraciju i pristup profesionalnim serviserima. Uputstva za popravku takođe moraju biti prilično opsežna, uključujući eksplodirane prikaze, šeme ploče i ožičenja, ako je potrebno, i pristup softveru potrebnom za autorizaciju svih zaključanih delova.
Predloženi propisi imaju mnogo više, kako popravke tako i pouzdanosti. Posebno treba istaći zahtev da kompanije obezbeđuju bezbednosne ispravke najmanje pet godina, „ažuriranja funkcionalnosti“ tri godine, a oba su ponuđena dva do četiri meseca nakon javnog objavljivanja bezbednosnih zakrpa ili „ažuriranja istog operativnog sistema … na bilo kom drugom proizvodu iste marke.“ Za proizvođače Android-a, ovo bi bila seizmička promena u softverskoj podršci.
Evropski propisi za pametne telefone napredovali su progresivno u poslednjih nekoliko godina, sa inicijativama poput francuskog ocenjivanja popravljivosti i usvajanja USB-C širom EU do 2024. Ali nacrt uredbe Komisije bi prevazišao čak i najagresivnije ciljeve američkog prava na… popravni pokret. Računi za popravku uvedeni na državnim i saveznim nivoima obično traže od proizvođača da isporuče samo iste delove, alate i priručnike koje bi obezbedili svojim tehničarima za popravke ili licenciranim radnjama. Apple, Samsung i Gugl su nedavno prešli da ponude više delova i opcija za popravku, ali ni blizu obima propisa koje je Komisija predložila.
Povratne informacije o predlozima će se prikupljati od sada do 28. septembra. Verzija ovih predloga je predviđena za usvajanje u četvrtom kvartalu 2022. godine, a većina njih je napisana da stupi na snagu 12 meseci nakon odobrenja.
Još je rano za komentare, ali proizvođači nisu uzbuđeni zbog razmatranja obavezne popravke.
Tehnološka trgovinska grupa Digital Europe rekla je za Fajnenšel tajms da bi „potencijalna hiperprodukcija, naknadno skladištenje i uništavanje rezervnih delova“ rezultirali rasipanjem i višim cenama za kupce.
Ksiaomi-jev ogranak u Holandiji dostavio je povratne informacije o širim ciljevima inicijative EK u januaru 2021. Predstavnik je napisao da, iako je prepoznao važnost ažuriranja softvera, „Podrška operativnog sistema često zavisi od trećih strana koje ponekad ne mogu da obezbede verzije softvera koje su kompatibilan sa svim održavanim verzijama operativnog sistema.“
Ksiaomi je takođe naveo da popravka „mora da bude u okviru naše ovlašćene mreže za popravke i korišćenje originalnih rezervnih delova“ kako bi se osigurao „kvalitet i pouzdanost“. Obezbeđivanje delova i priručnika za popravku „profesionalnim serviserima trećih lica čiji su nivo tehničkih veština, vreme popravke i cena, kao ni stopa uspeha“ nepoznati, „stvorilo bi ozbiljne rizike za potrošače u smislu kvaliteta, bezbednosti i sigurnosti“.
