Eskstremne metorološke pojave dešavače se sve češće i država mora da se prilagodi tim promenama, izjavio je meteorolog Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije. „Ne možemo na bazi onih principa koji smo imali pre 50 godina da rešavamo stvari koje su se defakto bitno promenile“, smatra hidrolog profesor Jovan Despotović.
Padavina je i pre bilo, samo je sada češća pojava, rekao je Jovanović u emisji Novi dan na N1 govoreći o tome šta smo naučili iz ranijih poplava, a šta bi trebalo da predvidimo kroz godine koje dolaze.
„Da li smo se prilagodili na pravi način? Odgovor je ne. Očigledno je da nešto ne štima, kada nas nešto stalno iznenadi. Mi imamo problem sa danas, sutra, sledećih meseci i godina. Kasni se sa prilagođavanjem sa onim što se već dešava“. kazao je Javanović.
Kako je naveo, Beograd je najveći grad u Evropi koji nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda.
„Imamo prioritete koji nisu vezani za bolji život građana“, smatra Jovanović.
Profesor Despotović istakao je da Instutucionalna organizacija države nije nikada adekvatno rešavala probleme polplava jer je to između putne privrede, komunalne infrastukture, urbanizma…
„Nikada nismo imali adekvatne planove i to mora da se promeni“, ocenio je.
Kako je kazao, zaboravljamo da realizujemo projekte koji su već urađeni, dodajući da se sada, sa 30 godina kašanjenja, radi projaket za Novi Neograd,
„Nešto je urađeno, ali ništa nije završeno do kraja, odnosno da se kanalizacioni objekti dovode do recipijenta a to su Sava i Dunav“, naveo je Despotović.
„Propustili smo prilku da unutrašnja dvorišta u mnogim kvartovma, parkovske površine iskoristimo za kanalisanje i akumilisanje i privremeno retinziranje kišnih voda. Takvih projekti postoje i mogu da počnu da se realizuju od sutra“, istakao je sagovornik N1.
Kad je u pitanju izgradnja, Despotović navodi da država mora da ima neku branu, neku granicu koje može da se gradi. Reč je, kako kaže, ograničenoj, kontrolisanoj urbanizaciji.
Imitiranje prirode, odnosno vraćenje na prirodna rešenja u smanjenju proplava navodi kao jedno od rešenja. U novim naseljima, navodeći EXPO kao primer, može da se uradi na hiljadu načina, na prostoru Sajma takođe, da se naprave oaze koje če prihvatati vodu na sat – dva a potom je ispuštati.
Promenili su se klimatski parametri i moramo da se prilagodimo, ali i politika mora da prati to, istakao je on.
„Ne možemo na bazi onih principa koji smo imali pre 50 godina da rešavamo stvari koje su se defakto bitno promenile“, zaključuje sagovornik N1.
