Ekspolozija u fabrici „Trajal“ u Kruševcu u kojoj je poginuo jedan, a četvoro radnika povređeno, od kojih jedan teško, samo je još jedan incident u nizu u Srbiji, gde je došlo do smrtnog ishoda na radnom mestu. Iz sindikalnih organizacija kažu da godinama upozoravaju nadležne da neki radnici posao obavljaju u nebezbednim uslovima, ali i da je potrebno doneti novi zakon.
Do eksplozije u Fabrici eksploziva i pirotehnike i hemije „Trajal korporacije“ došlo je u pogonu za proizvodnju gorive trake. Iz fabrike je saopšteno da je ovaj pogon radio uz primenu svih bezbednosnih mera i pod nadzorom kamera, te da će stručne službe istražiti detalje ovog događaja.
Nakon tragedije, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata saopštila je da je tragedija u fabrici Trajal u Kruševcu samo još jedan u nizu tragičnih dešavanja u našim fabrikama.
„Posle Lučana, Krušika, dogodio se Trajal. ASNS godinama upozorava nadležna ministarstva i menadžment da u namenskim fabrikama i fabrikama sa proizvodnjom sa uvećanim rizikom radnici posao obavljaju u nebezbednim uslovima. Nedostatak adekvatne zaštitne opreme, pritisak da se preskoče propisane procedure, neažurnost i nedostatak kontrole, „žmurenje“ inspekcija kod očiglednih propusta, po pravilu, za rezultat imaju tragedije, izgubljene živote i ubogaljene radnike“, navodi se u saopštenju.
ASNS zahteva od nadležnih državnih organa da se slučaj eksplozije u Trajalu urgentno istraži i da javnost bude istinito i potpuno obaveštena.
„Posebno zahtevamo da se svi odgovorni primereno kazne, kao primer i opomena svima koji zarad kvazi „viših interesa“ zboravljaju da su ljudski životi važniji i vredniji od profita.
Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, koji je i član stalnog tela Socioekonomskog saveta, za N1 kaže da će se tek nakon kompletne istrage znati šta je uzrok, ali i upozorava na propuste koji se u fabrikama dešavaju kada je u pitanju bezbednost na radu.
„Često nailazimo na situacije da su neki radnici samo potpisali neki akt da su upoznati sa opasnostima na radu, a da pre toga nikada nisu kročili u pogon, niti su izvršili neku obuku. Ono što je jako bitno da svaki radnik bude potpuno upoznat i pripremljen i da je prošao obuku šta može da ga čeka na radnom mestu. Svaki put kad se to desi plašim se da to ne pređe u brojeve i statistiku. Moramo da se borimo da bude nulta tolerancija na bilo kakvu povredu ili akcident“, kaže Torlaković.
I zamenik predsednika Samostalnih sindikata i zaposleni u fabrici Zastava oružje Aleksandar Tadić za N1 kaže da u pojedinim slučajevima dolazi zbog neadekvatne zaštitne opreme za uslove rada.
„Dešava se da radnici nose veća odela pa ih uhvati mašina. U fabrici Zastava oružje, u kojoj ja radim, pre nekih mesec dana radili smo bez zaštitnih rukavica, jer se oprema ne nabavlja u dovoljnoj meri“, kaže on.
Ukoliko istraga pokaže da je bilo propusta poslovodstva, za nadležne su predviđene i zatvorske kazne. Torlaković navodi da su zakonom za odgovorna lica propisane kazne zatvora do 12 godina, kao i da postoje kazne i za kompanije.
„Ono što nama u Srbiji fali je Zakon o osiguranju od povreda i profesionalnih bolesti koji mi nemamo, a mora da prati Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, gde bi bolje bile propisane mere šta poslodavci i kompanije snose kao odgovornost. Mi na žalost taj zakon nemamo, godinama govorimo da je potreban, ali ne nailazimo na odziv kod vlasti da je on neophodan“, objašnjava on.
Iako je prošlo samo dve nedelje od početka 2024, pogibija radnika Trajala nije prvi slučaj smrtnog ishoda na radnom mestu ove godine.
Kako je potvrđeno Južnim vestima u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu i leskovačkom organku Elektrodistribucije, pre dve nedelje radnik ovog preduzeća poginuo je dok je radio na trafostanici kod Sijarinske Banje.
Pogibije radnika obeležile su i kraj prethodne godine. Tako je početkom decembra radnik zaposlen kod kablovskog operatora iz Bačke Topole poginuo u Staroj Moravici, prilikom intervencije na kablovskoj mreži, a desetak dana kasnije radnik jedne firme poginuo je u Leštanima kod Beograda, kada je pao sa visine od osam metara.
U novembru su za samo četiri dana, dva radnika smrtno stradala na gradilištima u Nišu.
Za informaciju koliko je ukupno radnika stradalo na radu tokom 2023. godine N1 je uputio pitanja Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja ali odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
Na sajtu ministarstva dostupan je Izveštaj o radu za 2022. godinu, u kome se navodi da su poslodavci Upravi za bezbednost i zdravlje na radu dostavili ukupno 12.692 izveštaja o povredama na radu. Od toga je bilo 11 smrtnih slučajeva, dok je teško povređeno 1.127 zaposlenih.
Sa druge strane navodi se i da su prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u periodu januar – decembar 2022. godine registrovane 64 smrtne povrede na radu. U istom periodi prema podacima RFZO-a teško je povređeno 3.472, dok je 18.328 radnika zadobilo lake povrede.
Tužilaštva u Srbiji su tokom 2022. godine primila 46 prijava za nepreduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu usled kojih je došlo do smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu, dok je iz prethodnog perioda ostalo 57 nerešenih prijava.
Za isti period odbačeno je 40 prijava, a doneta je ukupno jedna osuđujuća presuda sa zatvorskom kaznom.
