Brisel ubrzava politiku proširenja Evropske unije pod pritiskom geopolitičkih kriza. Crna Gora i Albanija koriste momentum, a Srbije nema za stolom, piše Dojče vele.
Lideri Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana sastaju se ove srede (17. decembar) u Briselu, u trenutku kada se, pod pritiskom novih geopolitičkih okolnosti, ponovo preispituje budući odnos EU prema regionu.
Više od decenije nakon ulaska Hrvatske, proširenje Evropske unije deluje bliže stvarnosti nego što je bilo godinama unazad. Pitanje više nije da li – već koje su zemlje Zapadnog Balkana spremne da krenu napred, a koje će ostati po strani.
Prema rečima komesarke EU za proširenje Marte Kos, Crna Gora bi tehnički mogla da završi pristupne pregovore do kraja 2026. godine, a Albanija godinu dana kasnije.
„Zatim nam je potrebno godinu do godinu i po dana da prođemo kroz proces ratifikacije. Tako da sam realno optimistična da bi čak i tokom mog mandata, koji se završava krajem 2029. godine, Evropska unija mogla da dobije najmanje dve nove članice“, rekla je Kos za DW.
Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da Srbija „prvi put u 13, 14 godina“ neće učestvovati na Samitu.
„Ja sam doneo takvu odluku, da ne bude neko drugi kriv. Neću da Vlada trpi bilo kakve pritiske“, rekao je Vučić. „Ja mislim da time štitim Republiku Srbiju, njene interese, zato što mi moramo da pokažemo prvo šta je to što smo uradili, a mnogo toga smo uradili i oni su to priznali i govorili.“
Crna Gora kao uzor
Najviše razloga za optimizam uoči Samita svakako ima Crna Gora koja je u utorak 16. decembra na međuvladinoj konferenciji u Briselu zatvorila još pet pregovaračkih poglavlja. Ipak, iz Evropske unije i dalje poručuju da je neophodno uložiti još više napora u borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, i obezbeđivanje nezavisnosti pravosudnog sistema.
Nakon godina zastoja, Crna Gora je pre dve godine progurala ključne reforme i postigla široki politički konsenzus o članstvu u Uniji. I Podgorica i Brisel sada teže da pristupni proces završe što je pre moguće.
Ipak, lokalni kritičari tvrde da su reforme ubrzane, pa da im zato može nedostajati suština.
„Niko ozbiljan ne tvrdi da se sistem može promeniti iz korena za nekoliko godina“, odgovara crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana Despotović Đekić. „Kritike su legitimne kada služe da dodatno ubrzaju reforme, ali je važno reći da se danas reforme ne mere političkim utiskom, već jasnim evropskim indikatorima, i da je napredak Crne Gore objektivno potvrđen od strane institucija EU“, dodala je ona u izjavi za DW.
Napredak Albanije
Crnu Goru u stopu prati i Albanija. Dok Evropska komisija ukazuje na pomake u pravosudnim reformama, istovremeno upozorava da su potrebni dodatni napori u borbi protiv korupcije i jačanju vladavine prava.
Ipak, kako za DW ističe politički analitičar Florijan Biber, ishod je daleko od izvesnog i potrebne su održive reforme.
„Albanija sprovodi mnogo, bar formalnih reformi, ali u kontekstu u kojem imate vrlo snažnog lidera, Edija Ramu, ona svakako ima i vrlo ozbiljne demokratske manjkavosti. Dakle, postoje određene rezerve i nije jasno da li će Albanija moći da premosti taj jaz i zaista bude spremna u isto vreme kao Crna Gora“, ocenjuje Biber za DW.
