„Opozicione stranke u Srbiji su stvorili zapravo srpski nacionalisti, a Milošević im je pre toga zapravo ukrao nacionalistički program. I zato i danas nema opozicije, jer je nacionalizam njen program i ona nema drugi program, sem nekih izuzetaka. U taj korpus nažalost spada i Demokratska stranka, koja je takodje formirana na nacionalističkom programu“, kazala je Dubravka Stojanović na tribini u Novom Sadu.
Prema njenim rečima, posle rušenja Slobodana Miloševića istorijski revizionizam se veoma intenzivirao: donose se zakoni, rehabilituju se zločinci, menjaju se imena ulica, menjaju se udžbenici.
„U udžbenicima je odjednom, 2022. godine, došlo do promene uloge partizana i četnika. I onda piše: partizani su za sobom ostavljali pasja groblja, neobeležene masovne grobnice, oni su kolaborirali, a četnici nisu saradjivali sa okupatorom i bili su antifašisti“, navela je Dubravka Stojanović.
Ona je ocenila da je nacionalizam u bivšoj Jugoslaviji krenuo iz Srbije, a da su nacionalizmi u ostalim republikama reakcija na nacionalizam iz Srbije.
„Srpska akademija nauka i umetnosti, Srpska pravoslavna crkva (SPC), Udruženje književnika, Univerzitet u Beogradu, vladajuće i opozicione stranke, mediji, Crvena zvezda… Dakle, sve glavne nacionalne institucije su bile uključene u širenje nacionalizma tokom osamdesetih godina 20. veka“, kazala je Stojanović.
Ocenila je da su „okidači“ za porast srpskog nacionalizma bili Titova smrt 1980. godine, kosovska kriza 1981. godine, ekonomska kriza, a potom 1982. roman Vuka Draškovića „Nož“, pa potom predstave „Golubnjača“ i „Kolubarska bitka“.
„To je bila vrsta kolektivnog transa. Iste godine SPC izlazi sa jednim dokumentom o lošem položaju Srba u Jugoslaviji, sa predlogom da su potrebne promene, uključujući i promene granica i raspad Jugoslavije. I onda 1985. sve kreće i u javnost i u štampu, u ‘Politiku’, u ‘Dugu’…“, navela je Stojanović.
Prema njenim rečima, Slobodan Milošević je 1987. došao na vlast u Srbiji kao „izvršilac, egzekutor, jer je do tada apsolutno sve bilo spremno“.
Tribina je organizovana u okviru 22. festivala „Ulice protiv fašizma“, koju su organizovali Antifašistički front „23. oktobar“ i Antifašistička akcija Novi Sad.
Festival se održava povodom 9. novembra, Svetskog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, koji se obeležava u znak sećanja na „Kristalnu noć“ iz 1938, kada je počeo progon Jevreja u nacističkoj Nemačkoj.
