Ti planovi ne podrazumevaju odlaganje početka grejne sezone već vrlo detaljne preporuke šta treba da uradimo – i za privredu i za građane i za državni sektor, navela je.
Kada govorimo o državnom sektoru, sva javna preduzeća treba da naprave plan uštede za 15 odsto, da nam dostave te planove i da ih pratimo svakog meseca da li su se ostvarili ili nisu, navela je. Sekretarka kaže da to nisu neki smešni planovi, ako nekima tako izgledaju, pa nabraja da je to gašenje sijalica kad nismo u prostoriji, korišćenje više dnevnog svetla, korišćenje umesto dva, jednog lifta, da kada grejemo prostoriju da ne budu otvorena vrata i prozori… Preporučili smo da postoje lica koja će to kontrolisati u preduzećima, dodala je.
Preporučili smo EDB i EMS planove kako će smanjiti gubitke na mrežama, kazala je sekretarka. Dodala je da se jako mnogo energije gubi od proizvodnje do potrošača i da u tom smislu treba povesti računa.
Navela je i da građani sami mogu da urade nešto – da razmisle o načinima kako se greju, kako kuvaju. „Mogu da poklopim šerpu dok se kuva, da ranije isključim jelo koje je pri kraju, da zamenimo obične sijalice led sijalicama. Tražili smo da javna rasveta razmisli o tome da se bar 33 posto smanji javna rasveta, ali ništa na račun bezbednosti. Ako bi svaka treća bila ugašena – ostalo bi osvetljeno, a smanjili bismo potrošnju. Lepo je kad nam je grad okićen od novembra, ali nema potrebe ove zime, može to da bude od 15. decembra, da obuhvatimo sve praznike… Ne pričamo o smanjenju komfora života, pričamo samo o drugačijim navikama. Niti da nam bude hladnije, niti da imamo manje električne energije, niti da ne koristimo mobilne telefone – ali recimo da izvučemo punjač odmah iz struje… Dakle, sve te male stvari koje možemo učiniti“, istakla je ona na panelu.
Atanacković je rekla da je do sada dostavljeno 150 planova za uštedu električne energije, od čega su 73 stigla od lokalnih samouprava, 29 od preduzeća, 30 od velikih privrednih društava i od 10 ministarstava.
Kada je reč o predstojećoj zimi u svetlu energetske krize, Atanacković je rekla da država nije „sedela skrštenih ruku“ i da je sklopljen ugovor o nabavci gasa s Rusijom po povoljnijoj ceni od tržišne, ali da će biti potrebno da se obezbede dodatne količine.
U cilju povećanja energetske bezbednosti Atanacković je rekla da Srbija radi na diversifikaciji snabdevanja gasom i da je krenula u izgradnju gasovoda interkonektora sa Bugarskom, koji treba da bude završen do 2023. i preko kojeg će dobijati gas od drugih dobavljača, pre svega iz Azerbejdžana.
Gasovodi će, dodala je, omogućiti i nabavku tečnog prirodnog gasa iz Grčke.
Srbija je takođe otvorena i za izgradnju drugih interkonekcija sa Severnom Makedonijom, Rumunijom, Republikom Srpskom i Hrvatskom.
Što se tiče uglja, Atanacković je kazala da ne mogu brzo da se naprave novi kapaciteti i da otvaranje novih polja mora da bude kontrolisano zbog zaštite životne sredine.
„Najbrža mera i glavni odgovor na energetsku krizu koja se tiče zimske sezone jeste štednja i ona mora biti prisutna svuda“, rekla je državna sekretarka.
