U Agenciji za privredne registre (APR) Sputnjuku su predočili precizne cifre.
Podaci jasno pokazuju da je po broju lica koja su osnivači i vlasnici firmi,Ruska Federacija na prvom mestubaš zahvaljujući Rusima koji su ovde došli u proteklih godinu dana.
Rusijusledi Narodna Republika Kina, potom Slovenija, Italija, Hrvatska, Nemačka, Austrija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Crna Gora, navodi Gabrijela Petković Jovanović.
„Kod preduzetnika je ponovo na prvom mestu Ruska Federacija i na drugom NR Kina. Slede Rumunija, Turska, zatim strani državljani koji su registrovali preduzetničku radnju sa boravištem u Srbiji. Takva lica su na petom mestu, a pootom građani iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, sa Kube, Republike Severne Makedonije, Italije i Ukrajine“, navela je ona.
Računarsko programiranje i konsultantske delatnosti uoblastiinformacionih tehnologija,ali i ono u vezi sa poslovanjem i upravljanjem poslom, su najzastupljenije delatnosti koje su kod nas registrovali ruski državljani, ali ima i kafića, kozmetičkih salona, trgovinskih radnji…
Naša sagovornica ističe da se privredna društva i preduzetnici, čiji su osnivači stranci, ničim posebno ne izdvajaju od ostalih subjekata koji su registrovani na teritoriji Republike Srbije.
Komentarišući ove podatke, zamenik direktora analitike u Privrednoj komori Srbije, BojanStanić za Sputnjikkaže da postoje razni indikatori kojima se meri snaga određene zemlje koja je u ekonomskim odnosima sa Srbijom i dabroj kompanijasam po sebine mora mnogo da znači.
„Značajnojekolikoinvesticije koje dolaze iz tih zemaljazapošljavaju ljudi. Na primer, kompanije iz Nemačke zapošljavaju oko 70.000 radnika, a one iz Rusije oko 7.000, računajući i NIS“, ističe on.
Stanić ukazuje na to da je broj novoosnovanih ruskih firmi osnovanih u proteklih godinu dana u Srbiji, veći od broja ljudi zaposlenih u njima. On, međutim, ukazuje na još jedan bitan momenat.
Samim tim se, dodaje on, stvara prostor da se naš IT sektor dodatno osnaži novim kompanijama i novopridošlim stručnjacima.
O doprinosu strane firme domaćem tržištu govori, kako napominje, i njen izvoz, naravno onaj neto.
On ne sumnja i da je dolazak Rusa i otvaranje ruskih firmi uticalo i narast doznakaiz inostranstva. NJih u najvećoj meri šalju naši ljudi na raduu inostranstvu. Doznake su prošle godine čak nadmašile direktne strane investicije. Sigurno je tu, smatra on, bilo i dostaplaćanja prema ovim novim IT stručnjacima iz Rusijepošto se njihov rad računa kao frilens, a ne kao uvoz –izvoz, pa se knjiži kao doznaka.
„Treća stvar je to što sada imamo po nekim procenama između 150.000, a neki kažu i 200.000 ljudi koji su došli iz Rusije, kao i izbeglica iz Ukrajine. Kada pogledate, to je jedno relativno značajno tržište ljudi koji imaju svoje navike, relativno višu kupovnu moć, što jeznačajno za povećanje unutrašnje potrošnje, posebno u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, gde su oni koncentrisani“, ističe Stanić.
Ono što je izvesno je da jetrendotvaranja novih firmi sa ruskim kapitalomnastavljen i ove godine. Sredinom novembra prošle godine državljani Rusije su bili na drugom mestu po broju registrovanih firmi u Srbiji, iza državljana Kine. Za prvih mesec i po dana ove godine Rusi su otvorili čak 616 firmi i sada su preuzeli primat po broju registrovanih firmi.
