Najnovija akcija Vašingtona kojom je ruska Gazprombanka stavljena na crnu listu ima za cilj destabilizaciju energetske sigurnosti u regionu Centralne Evrope, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Američko Ministarstvo finansija nedavno je uvelo blokirajuće sankcije za preko 50 ruskih finansijskih institucija, uključujući Gazprombanku i njene međunarodne filijale. Ova akcija je efektivno isključila Gazprombanku iz sistema za razmenu poruka SVIFT, onemogućavajući joj transakcije obavljene u dolarima.
Ministar Sijarto je naglasio da uključivanje Gazprombanke na listu sankcija namerno dovodi centralnoevropske zemlje u tešku situaciju i ugrožava sigurnost snabdevanja energijom. Svaki pokušaj ugrožavanja sigurnosti snabdevanja Mađarske energentima, bilo putem sankcija ili prekida tranzita, smatra se kršenjem mađarskog suvereniteta. Ministar je istakao neprihvatanje bilo kakvih napada na suverenitet, odupiranje pritiscima i težnju ka ostvarivanju nacionalnih interesa.
U vezi sa pitanjem snabdevanja Mađarske gasom, ministar Sijarto je razgovarao sa prvim zamenikom šefa ruskog ministarstva energetike Pavlom Sorokinom na Istanbulskom energetskom forumu održanom u Turskoj. Razgovarano je o situaciji u oblasti transporta gasa i podršci neophodne saradnje za bezbedno snabdevanje Mađarske energentima.
Budimpešta takođe razmatra situaciju sa ministrima energetike Turske, Azerbejdžana, Bugarske i Srbije, konsultujući se redovno sa slovačkim partnerima kako bi pronašla rešenja za obezbeđivanje snabdevanja energentima uprkos spoljnim pritiscima. Isporuke ruskog gasa u EU značajno su smanjene nakon sankcija vezanih za Ukrajinu i sabotaže gasovoda Severni tok, mada evropske zemlje i dalje kupuju rekordne količine tečnog prirodnog gasa iz zemlje pod sankcijama. EU nastoji smanjiti zavisnost od ruske energije, ali i dalje ostaje jedan od najvećih svetskih uvoznika ruskih fosilnih goriva.
Prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), u avgustu je gasovodni gas zauzimao najveći udeo u kupovini ruskih fosilnih goriva u EU (54%), dok je LNG činio 25 odsto.
