Uznemirujuće poruke o psihoaktivnim supstancama na tržištu koje su lako dostupne učenicima širile su se na roditeljskim Vajber grupama, a direktori škola su upozoravali na opasnost. Tu se pominje nova droga u obliku žvake, poznata kao „kids droga“. Policija međutim saopštava da u Srbiji do sada nije zabeležen slučaj „kids droge“. Doktorka Svetlana Vučetić kaže da je taj naziv verovatno iskorišćen za droge koje su već poznate – grupa lekova koji pripadaju amfetaminima. Otkriva i kako roditelji mogu da prepoznaju da je dete pod dejstvom ovakvih psihoaktivnih supstanci.
Doktorka Svetlana Vučetić iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj kaže da „kids droga“ koja se pominje na roditeljskim Vajber grupama ne postoji u Srbiji.
„Moramo da demanatujemo činjenicu da se ova droga trenutno nalazi na beogradskom tržištu, ili bolje rečeno na tržištu Srbije, jer ni nama, ni organima MUP-a nije poznato da ovakva supstanca postoji“, kaže doktorka.
Objašnjava da u Srbiju, kao članicu Evropskog monitoring centra, na dnevnom nivou stižu informacije o svim novodizajniranim drogama u svetu, na osnovu kojih se prati da li te vrste ima i u našoj zemlji.
„To znači, ako bilo koja ilegalna laboratorija napravi određenu psihoaktivnu supstancu i ako se ona dokaže bilo gde u svetu, informacija će biti prosleđena u našu zemlju i mi možemo da obavestimo javnost“, rekla je dr Vučetić u Jutarnjem programu .
Napominje da ni mlađim pacijentima u Drajzerovoj, ni njihovim roditeljima, nije poznato da ovakva droga postoji.
„Bojim se da je naziv „kids“ iskorišćen kolokvijalno, da bi se nametnuo novi naziv drogama koje mi već poznajemo. Po opisu, to najviše liči na grupu lekova koji pripada amfetaminima, tzv mefedrini. Izumljeni su jako davno, dvadesetih godina prošlog veka, a ponovo se stavljaju u upotrebu oko 2008. Radi se o lekovima, a kasnije su kao psihoaktivne supstance stavljeni na negativne liste i zabranjeni u svim zemljama sveta“, kaže doktorka.
Ova droga, objašnjava, deluje relativno brzo i ima efekat sličan ekstaziju.
„Mogu biti u različitim pakovanjima, od kristala, praha do tableta. Nosi strit nejm – ka, dron, mjau-mjau, ali i babl – što bi možda moglo da asocira na žvakaće gume, ali čak i na dark netu ne možete da pronađete pod ovim imenom neku psihoaktivnu supstancu“, rekla je dr Vučetić.
Napominje i da se kod proizvodnje nove droge uglavnom izbegava davanje naziva.
„U Aziji postoji na hiljade i hiljade privatnih laboratorija, čiji je zadatak da dizajniraju nove droge, i te nove droge su obično nama već relativno poznate, s tim da se dodaje još oh ili sh grupa. U prvom trenutku izbegavaju legislativu, a mogu se kupiti na internetu i imaju zbirno ime ‘novodizajnirane droge’. Pripadaju stimulansima, odnosno opijatima“, kaže doktorka.
Ističe da na te stvari budno motri svetska zajednica koja se bavi proizvodnjom, distribucijom i zaplenom droge.
Prvenstveni efekat ove droge je, kako kaže, potreba bliskosti sa drugima.
„To su droge izmišljene da bi čovek osećao prijatnost u prvom trenutku, povezanost sa drugima, velika je konekcija sa slušanjem muzike. te tako i ekstazi datira iz vremena još kad su se posećivale rejv žurke i tu je njegova provobitno konzumacija“, rekla je doktorka.
Pored toga, ove droge izazivaju i povećani rad srca, porast pritiska, osećaj preznojavanja do nivoa dehidratacije. Uz to, dodaje, grče se mišići lica i vilice, ali i čitavog tela, a može doći i do epileptičnih napada, respiratornih zasatoja, čak i smrti.
Doktorka kaže da roditelji uglavnom ne uspevaju da prepoznaju ove droge, jer se one najčešće koriste u društvu.
„To su droge koje nose naziv klubske droge, ili socijalne droge, društvene droge, obično se koriste u društvu – bilo nakon škole, što je ređe, a mnogo češće na žurkama, ili nekim hepeninzima, festivalima. Kada se deca vrate oni mogu da primete da nešto nije u redu, između ostalog da imaju malo proširene zenice, da se preterano znoje, traže velike količine vode, da izgledaju neobično, imaju neobično ponašanje, mogu imati čak i halucinacije“, objašnjava.
Međutim, napominje da dejstvo ove droge počinje oko 15 minuta nakon gutanja i traje nekih pet-šest sati.
„Postavlja se pitanje da li roditelji isprate decu u tih pet šest sati“, kaže doktorka.
Inače, pakovanja ove droge su raznovrsna, pa se jedino hemijskom analizom može utvrditi da se radi o drogi.
U porukama na Vajber grupi pominje se i Snus, nikotinski proizvod za koji je MUP saopštio da se ne nalazi na listi psihoaktivnih supstanci.
Doktorka objašnjava da je snus vlažan, bezdimni produkt duvana, koji se nalazi u malim kesicama, poput minijaturnih kesica čaja. Pakuje se u aluminijumske kutijice sa 10 ili 20 kesica, koje mirišu na duvan, imaju neku voćnu ili aromu eukaliptusa.
„One se aplikuju sa unutrašnje strane sluzokože između desni i sisaju se“, objašnjava doktorka.
Inače, reč je o starom proizvodu, koji datira iz 18 veka.
„U Švedskoj je poznat kao duvansko sredstvo koje se koristi, ali je zabranjen u EU, izuzev u četiri zemlje – Švedskoj, Estoniji, Mađarskoj i Danskoj. U našoj zemlji ne postoji pravna legislativa, niti je zabranjeno niti je dozvoljeno“, kaže doktorka.
Dejstvo snusa počinje brzo.
„Ono što je opasno, ova vrsta proizvoda sadrži visoku dozu nikotina, ako jedna cigareta sadrži od 0,3 do 0,5 miligrama, ove kesice sadrže oko 1,5 do tri miligrama nikotina“, kaže doktorka.
To, dodaje, osim promene boje zuba, izaziva sve ono što se viđa kod osoba koje mnogo puše.
„Porast srčanog ritma, uzbuđenje, ali dokazano je da kod ljudi koji konzumiraju mnogo više ove vrste duvana postoji udruženost sa određenim karcinomima, ne samo sluzokože i usta, već jetre, pankreasa. Inicira i porast krvnog pritiska, održavanje hipretenzije, učestalost u izazivanju srčanog udara, čak i dijabetesa i nikako se ne preporučuje trudnicama jer može oštetiti plod“, rekla je doktorka.
Doktorka kaže da je dobro da roditelji i nastavnici budu upoznati sa opasnostima koje vrebaju, ali da bi trebalo da se, kada se pojave informacije o nekim drogama, pre nego što sa tim izađu u javnost – prvo obrate stručnim službama, kao što je MUP i kao što je Drajzerova.
