U dopunjenom tekstu izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, u koji je RTS uvid, od Beograda se traži da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu i jasno se opredeli da li se nalazi na evropskom putu. Evropski poslanici se zalažu da se nova pregovaračka poglavlja otvore tek kada se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji.
Pored poznatih uslova vezanih za vladavinu prava i normalizaciju odnosa sa Prištinom, izveštaj naglašava da će usklađenost sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji, odrediti dalji tok pristupnih pregovora.
U tekstu 40 usaglašenih amandmana, oko kojih je postignut dogovor vodećih političkih grupa, posebno se naglašava potreba usklađivanja Srbije sa stavom EU prema ratu u Ukrajini, oblast vladavine prava, borbe protiv korupcije i medijskih sloboda.Evropski parlament navodi da podržava članstvo Srbije u EU, uz ocenu da to zavisi od političke volje srpskih vlasti i spremnosti na „ireverzibilne reforme, pre svega u vladavini prava“.
U brojnim amandmanima o odnosima sa Rusijom, koji su značajno proširili inicijalni tekst izvestioca Vladimira Bilčika, evropski poslanici traže „hitno uvođenje sankcija“, izražavaju zabrinutost jer je Srbija „među retkim zemljama Evrope koja se nije uskladila sa pozicijom EU“, kao i zbog činjenice da je po usklađenosti na poslednjem mestu u regionu.„Zalažemo se da nova pregovaračka poglavlja budu otvorena tek kada Srbija preduzme potrebne mere u tom pogledu, uključujući i oblast vladavine prava“, navodi se u izveštaju.
Parlament „žali zbog kontinuiranih letova između Beograda i Moskve“ u vreme kada je vazdušni prostor EU zatvoren za letove iz Rusije i poziva Srbiju da „razmotri svoju ekonomsku saradnju s Rusijom“.Evropski parlament poziva Srbiju da prekine vojnu saradnju sa Rusijom, uključujući i projekte kakav je ruski humanitarni centar u Nišu.
Parlamentarci su zabrinuti i zbog vojne saradnje Srbije sa Rusijom, Belorusijom i Kinom i kupovine vojne opreme iz tih zemalja, za koju navode da odlazi „70 odsto ukupnih nabavki opreme“ u Srbiji, kao i zbog izveštaja o prisluškivanju lidera ruske opozicije u Beogradu.Dopunjeni tekst izveštaja o Srbiji kritikuje „širenje dezinformacija o ruskoj agresiji na Ukrajinu, uključujući i preko medija bliskih vladi“ i poziva srpske vlasti da preduzmu „odlučne korake u borbi protiv najprisutnijih lažnih vesti“.
Jedan od prihvaćenih amandmana ocenjuje da postoji „nesrazmerna vidljivost trećih zemalja“, dok su neki od medija „glavni izvor anti-EU i proruskih narativa u Srbiji“.Evropski parlament pozdravlja učešće i angažman Srbije u regionalnim mehanizmima saradnje, ističući posebno odluku o donaciji 600.000 vakcina protiv kovida 19 zemljama regiona.
Izveštaj pozdravlja i poziv srpskih vlasti predstavnicima Srba u BiH da učestvuju u radu institucija ove zemlje.Veći broj novih amandmana odnosi se na ocene o nedovoljnom napretku u borbi protiv korupcije i slobodi medija.
„Ograničenja medijskih sloboda i zloupotreba medija u političke svrhe negativno utiču na demokratski proces u zemlji“, navodi se u izveštaju o kojem će se glasati na sednici Spoljnopolitičkog odbora 14. juna.Konačni tekst izveštaja o Srbiji, u formi rezolucije, biće usvojen na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u julu.
