Posle višemesečne političke blokade, vlast i deo opozicije u Crnoj Gori postigli su dogovor o ustavnim reformama. Ovaj dogovor, uz posredovanje Evropske unije, ponovo je otvorio pitanja vezana za status srpskog jezika. Predsednik Demokratske narodne partije, Milan Knežević, smatra da su interesi srpskog naroda zanemareni.
Nakon višemesečne političke krize, vlast i deo opozicije u Crnoj Gori su se dogovorili o ustavnim reformama koje su neophodne za napredak ka Evropskoj uniji. Međutim, izostavljanje inicijative da srpski jezik dobije status službenog jezika ponovo je otvorilo identitetska pitanja u Podgorici.
Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, ističe da je postignuti dogovor rezultat političkog kompromisa, ali i da su interesi srpskog naroda ponovo zanemareni. On smatra da je propuštena prilika da srpski jezik postane ravnopravan sa crnogorskim.
Knežević naglašava da je odluka njegove stranke da napusti izvršnu vlast bila način da se ukaže na nedostatak političke volje za rešavanje pitanja srpskog naroda. On veruje da bi srpski ministri i poslanici trebali da insistiraju na ustavnim promenama koje uključuju srpski jezik.
Istoričar Bogdan Živković ukazuje da pitanje ustavnih promena nije samo pravno, već i političko i identitetsko pitanje. On smatra da je preimenovanje jezika u crnogorski bila ključna politička ideja vlasti Mila Đukanovića.
Živković takođe naglašava da je dilema među srpskim političkim strankama da li učestvovati u vlasti ili ostati van nje kako bi se sačuvale identitetske pozicije. On veruje da bi Evropska unija mogla da podrži promene u vezi sa službenim jezikom.
Knežević najavljuje da njegova stranka neće podržati predložene ustavne izmene i da će nastaviti borbu za prava srpskog naroda. On ističe da će, ako dobiju priliku, insistirati na statusu srpskog jezika kao ključnom uslovu za formiranje vlasti.
