Posle ponovnog aktiviranja Projekta „Jadar“ i planova kompanije Rio Tinto o kopanju litijuma u Zapadnoj Srbiji, pokreću se brojna pitanja i dileme među građanima i drugih gradova i naselja širom naše zemlje, posebno što je litijum u Srbiji istraživan na više od 60 lokacija.
Otvara se pitanje da li će reaktivacija Projekta „Jadar“ podstaći i druge kompanije koje su se bavile istraživanjem litijuma da se uključe i da zatraže i svoj „deo kolača“.
Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) za Danas tvrdi da podaci o istraživanju litijuma sa kojima oni raspolažu datiraju od 2003. godine.
„U periodu od 2003. godine, zaključno sa 2024. izdato je 69 rešenja koja se odnose na istraživanje litijuma i pratećih elemenata“, pokazuju podaci MRE dostavljeni našem listu.
U istom periodu izdato je i 441 rešenje koje se odnosi na istraživanje drugih metala.
Prema njihovim informacijama, ukupno 138 kompanija dobilo je odobrenja za istraživanje metala u Srbiji.
Što se tiče konkretno litijuma, prvo rešenje izdato je preduzeću „Rio Sava eksplorejšn“ 8. juna 2004. godine za izvođenje geoloških istraživanja evaporita u području Jadarskog neogenog basena, na području Loznice, kako je objavilo Udruženje „PRVI PRVI NA SKALI“ (PPNS) na osnovu podataka dobijenih od MRE.
Ovo preduzeće, koje je ćerka firma korporacije „Rio Tinto“, bilo je jedino koje je dobijalo dozvole države do 2010. godine, piše PPNS.
Dakle, istraživanja su obuhvatila različite delove naše zemlje.
Portal „Vranje news“ podseća na ranije tvrdnje ekološkog aktiviste i člana Ekološkog ustanka Dragana Antića da postoji čak 28 lokacija na teritoriji Vranja i Pčinjskog okruga na kojima su sprovedene faze istraživanja za iskopavanje litijuma i bora.
„Što se tiče okoline Vranja, spominje se Klinovac, priča se i o kopanju litijuma i zlata u okolini Bosilegrada. Rio Tinto je zainteresovan i za Trgovište, Klenike, Spančevac, Rusce, Buštranje, Novo Selo. Na 28 lokacija u Vranju i okolini oni su završili dve faze istraživanja, i to piše na sajtu Rio Tinta“, rekao je ranije on.
Prema studiji projekta Frejm (Frame) i njihovoj mapi litijuma u Evropi, iza koje, prema pisanju N1, stoji 55 stručnjaka iz više zemalja, od nekadašnjih navodnih 10 odsto svetskih rezervi, u Srbiji postoji samo jedna tačka koja je bogatija ovom rudom.
Verodstojnost ove mape za ovaj mediji potvrdili su i geolog Branislav Božović, kao i Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
„Ovde su u pitanju samo zalihe u rudama, a ne sve zalihe. Nema razloga da se sumnja u ovu mapu“, rekla je Đorđević za N1.
Međutim, prema tim podacima, ta tačka koja je bogatija litijumom nije u Jadru.
Geolog Branislav Božović ranije je za N1 rekao se rudnika u Jadru i dalje tretira kao veoma značajan iako je tamo niska koncentracija rude.
Prema ovoj mapi, Srbija spada u zemlje sa manjim i srednjim potencijalima, a najveće nalazište je na istoku zemlje, u predelu Bora i Majdanpeka.
Udruženje PPNS pisalo je da Balkan, sa izuzetkom dve-tri crvene tačke koje označavaju veliku koncentraciju rude, je pretežno u žutom i zelenom kako su označene manje i srednje koncentracije.
Najcrvenije evropske regije su južna Austrija, centralna, južna i severozapadna Francuska, ostrvo Korzika, Kalabrija, severna Španija odnosno granični deo Francuske i Španije tj. Baskija.
Prema rečima Dragane Đorđević, na ovoj mapi nema Nemačke koja važi za zemlju sa najvećim zalihama litijuma, zato što je u pitanju mapa litijuma u rudi, dok u Nemačkoj postoje velike zalihe u geotermalnim izvorima.
