Istraživanje Centra za unapređenje životne sredine o bacanju hrane u Srbiji pokazalo je da kada bi se se sva količina hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovala u kese, pa u kamione, kolona koju bi oni formirali protezala bi se od Subotice do Kragujevca. Iako je u Evropskoj uniji veliki procenat bačene hrane po glavi stanovnika, osnivač banke hrane „Vojvodina“ Srđan Budmičić smatra da je potrebno da se Srbija ugleda na EU i što pre usvoji zakon o otpisu PDV-a koji bi olakšao donaciju hrane.
Gotovo polovina proizvedene hrane u Evropi završava u smeću, dok milioni građana ne mogu da priušte kvalitetne obroke.
Preciznije, tokom jedne godine se u Evropskoj uniji baci 132 kilograma hrane po stanovniku.
Slična situacija i u Srbiji, istraživanje je Centra za unapređenje životne sredine o bacanju hrane u zemlji, piše RTS.
Podaci Evrostata o bacanju hrane u EU pokazuju da ukupno nastaje 59,2 miliona tona otpada od hrane, što je jednako 132 kilograma po stanovniku.
Od tog broja, otpad iz domaćinstva čini 54 odsto, odnosno 72 kilograma po stanovniku.
Otpad nastao u lancima snabdevanja hranom je 46 odsto – 19 odsto u proizvodnji prehrambenih proizvoda i pića(25 kilograma po stanovniku), 11 odsto u restoranima i uslugama ishrane(15 kilograma po stanovniku), osam odsto u primarnoj proizvodnji(10 kilograma po stanovniku).
Osnivač banke hrane „Vojvodina“ Srđan Budimčić objašnjava da ti podaci pokazuju da stanovništvo nije dovoljno edukovano i ne zna koliko hrane baca kao domaćinstvo.
Navodi da u edukaciji treba da učestvuje država, nevladin sektor kao i mediji.
„Viškove ne treba da bacamo već treba da koristimo. Ako imamo skuvano, treba da pogledamo u komšiluku da pomognemo ljudima koji su u potrebi, i taj višak preusmerimo njima“, ističe Budimčić.
Objašnjava da je potrebno da se zakonski bolje uredi način kako restorani mogu da doniraju hranu kako ne bi nastajao otpad.
„Mi, kao banka hrane `Vojvodina`, možemo da preuzimamo hranu sa deklaracijom i koja je u roku i trudimo se da je podelimo na vreme zbog sigurnosti krajnjih korisnika“, kaže Budimčić.
U Srbiji se dnevno baci oko 2.000 tona hrane, a najviše se bacaju hleb, meso i mleko. Najmanje voće i povrće.
U analizi se navodi da se hrana uglavnom baca zato što se pokvari ili se zaboravi u frižideru i zamrzivaču.
Dnevno se u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane, deset puta više nego što se donira.
„Glavna prepreka je u zakonu o otpisu PDV-a. Kada bismo usvojili taj zakon država bi izgubila 25 miliona dinara od poreza koji bi bio plaćen, ali bi dobili 160 miliona dinara na godišnjem nivou u donacijama u hrani koje bi pomogla sugrađanima u potrebi“, ističe gost Jutarnjeg programa.
Istraživanje pokazuje da 450.000 građana Srbije nema dovoljno namirnica da preživi.
Neke kompanije i proizvođači se trude da pomognu da proslede oborke.
Budimčić kaže da postoje dva programa – „Hrana za sve“ i „Tanjir po tanjir“ (kompanija „Delez“).
„Projekat `Hrana za sve` je program u kojem na 14 lokcija timovi banke hrane svakodnevno prave pakete koje dele od 20 časova, sedam na teritoriji Beograda, sedam van Beograda“ objašnjava osnivač Banke hrane „Vojvodina“.
Dodaje da je banka hrane „Vojvodina“ sakupila od 1. januara do 9. septembra 538 tona voća i povrća koje je podelila širom Srbije.
„Obezbedili smo i dali mogućnost da višak hrane u sistemima lanaca ne bude bačen već iskorišćen“, kaže Budimčić.
Objašnjava da Evropska unija i pored velike količine otpada treba da bude uzor Srbiji, jer je usvojila zakon o otpisu PDV-a i kompanije su društveno odgovornije.
Španija je zakonom zabranila bacanje hrane. Novim zakonom je odlučeno da se podstiče nošenje ostataka hrane kući iz restorana, prodavnica i ugostiteljskih objekat, promoviše i podstiče pravljenje džemova i sličnih proizvoda kako bi se smanjile količine zaliha hrane kojoj uskoro ističe rok trajanja.
Engleska uvodi obavezu za kompanije koje će do 2025. godine morati da odvajaju hranu za otpad kako bi se što više smanjio. Zato EU, smatraju stručnjaci, mora da sledi ove primere i obezbedi da hrana, umesto da postane smeće, bude prenamenjena u bioenergiju ili đubrivo.
Države poput Francuske i Češke obavezuju markete da potpišu sporazume sa organizacijama koje prikupljaju hranu za donacije.
Kako kaže Angela Frigo, generalna sekretarka FEBA, zemlje poput Italije i Moldavije biraju poreske podsticaje i olakšanu birokratiju kako bi podstakle lance prodavnica na donacije.
