„To je veći broj izbeglica i migranata (koji su prošli kroz Srbiju) u odnosu na 2021. godinu i to je trend koji već nekoliko godina unazad postoji. Očekuje se da i sledeće godine taj trend takodje bude visok“, rekao je Đurović za agenciju Beta.
Istakao je da je bilans onih koji su dobili azil u Srbiji jako loš, odnosno da je do 1. septembra od 3.800 izbeglica koje su izrazile nameru, samo 25 dobilo azil u Srbiji.
„A više od 90.000 ljudi je ušlo u zemlju, vidi se da ti ljudi nisu u sistemu. Tih 3.800, to je broj ljudi koji su legalno u Srbiji. Ostali nisu vidljivi pravnom sistemu, možda borave u kampu, ali to ne znači ništa. Nemaju pravni status, nisu ni u postupku, ni van postupka“, naglasio je Đurović.
Objasnio je da azilni postupak služi da se odredi da li je neko izbeglica ili ne, i da samo 25 odluka pokazuje da „sistem ne funkcioniše“.
Naveo je da oko 40 odsto migranata dolazi iz Avganistana, 20 odsto iz Sirije i dodao da najveći broj njih dolazi iz pravca Turske, u kojoj se trenutno nalazi više miliona izbeglica.
Prema njegovim rečima, Turska je u političkoj i ekonomskoj krizi, a kao jedan od uzročnika za te probleme adresira upravo izbeglice, koje su u toj zemlji izložene sve gorem tretmanu, zbog čega se upućuju ka „balkanskoj ruti“.
Govoreći o memorandumu koji su potpisale Srbija, Madjarska i Austrija, Đurović je rekao da očekuje da će te zemlje pomoći Srbiji u borbi protiv migracija i da će biti nastavljeno postavljanje barijera na granici sa Severnom Makedonijom koje je započeto 2020. godine.
„Očekuje se i da Madjarska i Austrija pomognu našoj graničnoj policiji da se bore protiv krijumčarenja“, dodao je on.
Prema njegovim rečima, sve to predstavlja pokušaj da se u narednim godinama zaustavi, ili bar značajno uspori dolazak ljudi u Evropu na njenim južnim granicama, odnosno onih koji dolaze „balkanskom rutom“.
Istakao je da je važno da Srbija u tretiranju iregularne migracije ne krene putem Madjarske, odnosno da ne počne da proteruje ljude bez procedura i sprovodi slične prakse.
„Za sve ove godine, nema onoga ko je pokušao i bio vraćen 10 puta, a da na kraju nije uspeo da se domogne zemlje destinacije“, rekao je Djurović.
On je istakao i da bi jedan od problema takodje mogao da bude ukoliko Evropska unija počne da sprovodi readmisiju ljudi koji su nelegalno ušli u EU, jer bi mnogi od njih bili vraćeni u Srbiju.
„Ako bi mi sada postali glavna perjanica borbe protiv migracija, sa ovakvim kapacitetima na jugu zemlje ne možemo očekivati da će izaći na dobro“, ocenio je Đurović.
