Divlja deponija u 71. bloku na Novom Beogradu postala je brdo otpada koje svakodnevno raste. U njoj se nalaze građevinski i komunalni otpad, a prisutni su i privremeni objekti koje koriste radnici iz Kine. Ova deponija se nalazi u blizini skupih nekretnina, gde se cena kvadrata kreće od 2.000 do 3.000 evra.
Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu ističe da je ova deponija treća u tom delu grada. Ranije je bila smeštena iza Kineskog tržnog centra, ali su Kinezi platili da se ukloni, dok su ostaci deponije i dalje prisutni iza naselja Ivan Ribar.
Bojović opisuje najnoviju deponiju kao gigantsku, koja se pojavila iza bolnice na Bežanijskoj kosi. U Beogradu postoji mnogo divljih deponija, a često se nalaze na zemljištu koje pripada gradu ili Republici Srbiji. On naglašava da profit često prevladava nad brigom za prirodu.
Igor Jezdimirović iz organizacije „Inženjeri životne sredine“ procenjuje da u Srbiji ima oko 2.500 divljih deponija, a o njima se ne vodi briga. Otpad koji se baca na ovim mestima ima negativan uticaj na životnu sredinu, a voda sa deponija može da prodre u podzemne vode.
Bojović upozorava na teškoće sanacije ovakvih deponija, koje zahtevaju pažljivo odvajanje otpada na licu mesta. On ističe da je nadležnost za rešavanje ovog problema u rukama Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda, koji je usvojio uredbu o upravljanju otpadom, ali broj divljih deponija se povećava.
Jezdimirović dodaje da građani Srbije snose posledice ovih problema, jer su oni ti koji plaćaju sanaciju divljih deponija. Umesto da se troškovi prevoza otpada prebacuju na institucije, teret pada na građane. On naglašava potrebu za odgovornim radom institucija kako bi se sprečilo dalje širenje divljih deponija.
