Karcinom je jedan od najčešćih uzroka smrti kod žena. Pritom bi milioni života mogli da budu spaseni kada bi žene imale bolji pristup prevenciji i lečenju te bolesti. Stručnjaci se zalažu za feministički pristup tom problemu.
Širom sveta, jedan od tri najčešća razloga prevremene smrti kod žena mlađih od 70 godina, je upravo karcinom. Od 2,3 miliona žena iz te grupe koje svake godine preminu od posledica kancera, oko 1,5 miliona života moglo bi da bude spaseno, tvrdi se u jednoj novoj analizi – ali samo pod uslovom da se poboljša proces ranog otkrivanja bolesti, odnosno eliminišu glavni rizici koji dovode do pojave kancera
Dodatnih 800.000 smrtnih slučajeva bi moglo da se spreči kada bi sve žene imale pristup optimalnom tretmanu obolelih od karcinoma.
Diskusija oko karcinoma kod žena se – sudeći po navodima Komisije Lanset, koja političarima koji donose odluke želi da da preporuke po pitanju organizacije zdravstvenih i sistema socijalnog staranja – često se koncentriše na „ženski kancer“, poput kancera dojke ili grlića materice.
Ali, svake godine oko 300.000 žena mlađih od 70 godina umre od posledica kancera pluća, a 160.000 od kancera debelog creva.
Poslednjih decenija u mnogim zemljama s visokim primanjima broj smrtnih slučajeva zbog kancera pluća kod žena veći je nego zbog posledica kancera dojke, kaže dr Izabele Soerjomataram, zamenica šefa Odeljenja za nadzor kancera pri Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC). Ona je ujedno jedna od predsednica Lanseta.
Glavni razlog za to što žene imaju tako loš pristup preventivnim merama, dijagnostifikovanju kancera i tretmanu te bolesti, pre svega je – neravnopravnost polova.
Komisija Lanset zato se zalaže za novu „feminističku agendu“ u lečenju kancera, kako bi se eliminisala ta neravnopravnost među polovima, odnosno diskriminacija žena.
U zdravstvenim sistemima, kako se tvrdi, u lečenju kancera, pa i u istraživanju te bolesti, morale bi mnogo intenzivnije da se uvaže potrebe žena, kako bi se, globalno gledano, smanjio rizik od kancera kod ženske populacije.
Prilikom izrade novog izveštaja „Žena, moć, kancer “ (Women, power, and cancer: A Lancet Commission) učestvovao je veoma raznovrstan, međunarodni tim eksperata u oblastima kao što su ljudska prava, ravnopravnost polova, pravo, ekonomija, sociologija, prevencija i tretman kancera, odnosno ljudi koji su zastupali interese pacijenata.
„Širom sveta se pitanje zdravlja žena često koncentriše na njihovo reproduktivno zdravlje i zdravlje majki, što je usko povezano s antifeminističkom definicijom vrednosti i uloge žena u društvu. Istovremeno je pitanje kancera znatno manje zastupljeno“, kaže dr Ofira Ginsburg, vodeća savetnica za kliničko istraživanje u Institutu za kancer Centra za globalno zdravlje iz SAD.
Sudeći po navodima Komisije Lanset, faktori rizika za pojavu kancera kod žena morali bi preciznije da se istraže, s obzirom na to da su oni manje poznati od rizičnih faktora kada se radi o pojavi raka kod muške populacije.
Postoje brojne naznake da postoji određena veza između konkretnih proizvoda koje koriste pretežno žene, na primer za izbeljivanje kože ili za „peglanje“ kose, i povećanog rizika od pojave kancera.
Kod karcinoma pluća koji se otkrije na vreme veće su šanse za povoljnu prognozu Zdravlje 17. apr 2023 12 Zdravlje 17. apr 2023 12 Studija: Pušenje i godine starosti su najveći faktori rizika za razvoj kancera Zdravlje 06. avg 2022 8 Zdravlje 06. avg 2022 8
Mnoge žene uopšte nisu svesne brojnih faktora rizika koji mogu relativno lako da se eliminišu: oko 1,3 miliona žena iz svih starosnih grupa preminulo je u 2020. od posledica četiri najvažnija faktora rizika koji utiču na kancer: duvan, alkohol, gojaznost i infekcije. Mnoge žene te faktore jednostavno potcenjuju.
Tako je jedna studija iz 2019. došla do zaključka da je samo 19 odsto žena koje su u Velikoj Britaniji učestvovale u programu preventivnog pregleda s ciljem ranog otkrivanja kancera, uopšte znalo da je jedan od glavnih faktora koji utiču na pojavu kancera dojke – alkohol.
„Mišljenja smo da je došlo vreme da vlade na to deluju politikom koja se bazira na specifičnostima polova, politikom koja jača svest po pitanju tih faktora rizika, odnosno smanjuje izlaganje žena tim faktorima“, kaže dr Izabele Soerjomataram.
S obzirom na to da su mnoge žene u svetu diskriminisane po pitanju njihovih šansi za obrazovanjem ili zaposlenjem, one često uopšte ne raspolažu finansijskim sredstvima koja su potrebna za plaćanje skupih tretmana, odnosno postupaka lečenja karcinoma.
A tu je i još jedan problem: s obzirom na to da muškarci uglavnom ne preuzimaju glavni teret brige oko dece, žene koje boluju od kancera često nisu u mogućnosti da se brinu za sopstveno zdravlje, kaže jedna od autorki studije, prof. Nirmala Bu-Pati, sa Univerziteta Malaja i Kraljičinog univerziteta u Belfastu.
„Zbog normi vezanih za ulogu polova, od žena se često očekuje da one potrebe svoje porodice stave ispred sopstvenih potreba ili čak nauštrb sopstvenog zdravlja, što ponekad dovodi do toga da otežu da koriste zdravstvene usluge“.
Diskriminišuće uloge među polovima su osim toga odgovorne i za to što su uglavnom žene te koje preuzimaju ulogu neplaćene negovateljice osoba obolelih od kancdera, i to uglavnom bez adekvatne valorizacije od strane društva.
Zato Komisija Lanset zahteva uvođenje poštenijih i inkluzivnijih standarda po pitanju plata za negu pacijentkinja i pacijenata koji boluju od kancera.
Diskriminacija žena u mnogim je društvima po mišljenju Lanseta ujedno i razlog zbog kojeg se „koči“ uspon žena u struci na vodeće pozicije u istraživanju kancera, politici prema kanceru ili odnosu prema kanceru u praksi. To je po njihovom mišljenju i jedan od glavnih razloga zašto danas postoji tako malo preventivnih mera „skrojenih“ po potrebama žena, odnosno mera u lečenju kancera prilagođenih ženskoj populaciji.
To važi i za bolnice, centre za tretman kancera, odnosno istraživačke institute, u kojima globalno gledano vodeću ulogu žene imaju samo u 16 odsto slučajeva.
Komisija se osim toga zalaže i za uvažavanje polno specifičnih tema u svim oblastima politike koje se tiču odnosa prema rakkanceru, odnosno smernica povezanih s tom temom – kako bi se na pravedan način odgovorilo na potrebe i želje svih žena.
Potrebne su osim toga, navodi Komisija, i strategije za jačanje svesti samih žena po pitanju faktora rizika, odnosno simptoma kancera, kao i poboljšanja u oblasti ravnopravnosti pristupa tretmanima ranog prepoznavanja bolesti i dijagnoze kancera. Sve to bi moglo na bolji način da se osigura i podjednakom zastupljenošću žena na rukovodećim pozicijama, dodaje se u studiji Komisije Lanset.
