Stevanović je kazao da je od neuroinfekcija, koje najčešće izazivaju ujedi krpelja i komaraca, na Infektivnoj klinici ove godine lečeno 75 pacijenata.
„Virus Zapadnog Nila je letnja sezonska infekcija koja je kod nas prisutna svake godine, s povremenim epidemijskim pogoršanjima. Ove godine imamo značajno povećanje broja obolelih, ali ne možemo da kažemo da je to iznad višegodišnjeg proseka“, rekao je direktor Infektivne klinike.
Stevanović je kazao da na Infektivnoj klinici nema hospitalizovanih koji su oboleli od majmunskih boginja.
Prema evidenciji Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, 20 slučajeva infekcije majmunskih boginja potvrđeno je na teritoriji Beograda i po jedan u Južnobačkom, Južnobanatskom i Sremskom okrugu. Svi nosioci zaraze su osobe muškog pola.
„U odnosu na neke evropske zemlje gde vlada epidemija, u Srbiji je još uvek sporadično prisutno oboljevanje od majmunskih boginja, ali je na klinici prisutan gotovo svakodnevni priliv inficiranih pacijenata ili onih sa sumnjom na zarazu. Svi oni, za sada, imaju lakšu kliničku sliku“, kazao je doktor.
Dodao je da se majmunske boginje u Africi prenose respiratorno ako se posluje s visoko kontanimiranim materijalom, kao što su meso ili krzno životinje.
„Kod nas se majmunske boginje prenose direktnim kontaktom s lezijama zaraženog bolesnika“, rekao je Stevanović.
Na pitanje da li je tačno da je homoseksualna populacija najugroženija od zaraze majmunskih boginja, Stevanović je kazao da su to podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
„Ali, bez obzira što je SZO proglasila majmunske boginje za javno-zdravstvenu pretnju, još uvek je rano da s potpunom sigurnošću utvrđujemo sve puteve i načine prenosa. Ovo je bolest koja tek počinje da se širi na evropskom kontinentu, pa tek kada bude bio dovoljan broj obolelih, moći će da se kaže koje su rizične populacije“, zaključio je Stevanović.
