Pod naslovom „Da li nam je Rusija uvek bila prijatelj“ Demostat nabraja četiri takve činjenice koje govore da „u odnosu Rusije Srbiji u skorijoj istoriji …. nema ljubavi, već je na snazi čist interes“
Kao prvo, Rusija je devedesetih godina u Savetu bezbednosti UN podržala sve rezolucije kojima su 1990-ih godina tadašnjoj Jugoslaviji uvođene sankcije zbog ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, navodi Demostat.
Uz podsećanje na sve usvojene rezolucije u SB UN od 1991. do 1998, portal dodaje da Rusija, kao stalna članica SB UN, ni u jednom slučaju nije iskoristila pravo veta i sprečila uvođenje sankcija.
Prikrivana činjenica broj dva je, dodaje Demostat, da je Rusija je među prvima priznala nezavisnost Crne Gore 2006. godine.
Rusija je treća zemlja na svetu koja je priznala nezavisnost Crne Gore. Ukazom predsednika Rusije Vladimira Putina od 10. juna 2006, Rusija je priznala Republiku Crnu Goru kao suverenu i nezavisnu državu, samo sedam dana nakon proglašenja nezavisnosti. Uspostavljeni su diplomatski odnosi Moskve i Podgorice na nivou ambasadora.
Rusija je to učinila pre nego što je Srbija donela odluku da prizna nezavisnu Crnu Goru, piše Demostat. Portal dodaje da, iako je Crna Gora od 1997. uglavnom imala prozapadnu vladu brzo priznanje nezavisnosti Crne Gore od strane Rusije tada nije bilo iznenađenje jer su u to vreme ruske investicije u Crnu Goru bile više nego dobrodošle.
Kao treću prikrivanu činjenicu Demostat navodi da je Rusija intenzivno naoružavala Hrvatsku tokom rata devedesetih, iako ruski zvaničnici to demantuju, navodeći da se Rusija dosledno pridržavala međunarodnih obaveza, uključujući i onih koje su se odnosile na embargo na isporuku oružja stranama sukobljenim tokom jugoslovenske krize 1991-1995.
Povalačenje Rusije sa Kosova početkom 2000-ih četvrta je prikrivana činjenica, piše Demostat.
Četiri godine posle zauzimanja aerodroma Slatina kod Prištine 1999. godine, Rusi su se povukli sa Kosova pošto je predsednik Rusije Vladimir Putin 5. maja 2003. godine doneo odluku o povlačenju ruskih mirovnih snaga sa prostora bivše Jugoslavije. Više od 600 vojnika i pripadnika vazduhoplovno-desantnih snaga, koji su bili u jedinicama KFOR-a, povukli su se do 1. avgusta sa teritorije Kosova i Metohije.
Prema rečima tadašnjeg načelnika Generalštaba Anatolija Kvašnina, Rusija nije više imala strateške interese na Balkanu, navodi Demostat.
