Banke, uključujući i njihovo poslovno udruženje, upadljivo ćute o najavljenom programu kreditiranja stanova za mlade. Iako bi im uključivanje u projekat, ako ništa drugo donelo bar sigurne klijente u narednih 30 do 40 godina, koliko je rečeno da će iznositi period otplate stambenog zajma, svi čekaju konačan tekst Ministartstva finansija, odnosno predlog zakona koji narednog meseca treba da izglasa Narodna skupština, piše Demostat.
Prema do sada poznatim detaljima, pravo na kredit za kupovinu stana imaće svi građani u uzrastu od 20 do 35 godina života, uključujući i one bez sopstvenih prihoda, koji studiraju ili su nezaposleni. Pri tom, ograničenje će se odnositi na cenu stana, za Beograd, na primer ona može biti 2.200 evra po kvadratu, pominje se i 2.600 koliko su trenuitno na tržištu vrednovane nekretnine u Bloku 45 na Novom Beogradu, ali će u svakom slučaju biti data “tablica cena” za svaku sredinu ponaosob, navodi Demostat.
Učešće koje kod većine banaka sada iznosi 10 ili 20 odsto vrednosti nekretnine, što je za mlade visoka cifra, biće svedeno na jedna odsto, koliko će uglavnom iznositi i prateći troškovi bankarske obrade.
Predstavljajući ovaj projekat, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tu ideju plasirao “zbog istorije”, jer želi da “bude zapamćen kao rodonačelnik” tog programa, objasnio je da u budžetu za te subvencije ima obezbeđenih 400 miliona evra od čega je 130 miliona direktan poklon države.
“To nije socijalna mera već mera za budućnost Srbije u ekonomskom, demografskom i svakom razvojnim smislu”, rekao je i dodao da projekat sa takvim pogodnostima nema niko u svetu.
Takođe, naglasio je Vučić, moći će da se kupe uknjiženi objekti u starogradnji ili novogradnji, kuća, stan, deo stambene zgrade, garaže, garažno mesto ukoliko je zajedno sa stanom, kao i zemljište za izgradnju objekta.
Projekat koji bi trebalo da počne najkasnije od početka marta, predviđa da za kredit od 100.000 evra, što je maksimalna vrednost, u prvoj godini otplate rata iznosi 124 evra dok bi isto toliko kao poklon dodavala država. Narednih šest godina rata bi iznosila 234 a posle toga 453 evra.
Država bi, takođe, bila garant otplate u prvoj deceniji. Rate su, međutim, izračunate prema trenutno određenoj kamatnoj stopi koja će u prvoj godini iznositi 3,5 dosto od čega će država davati 2,5 odato.
Od druge do kraja šeste godine iznosiće 6,5 odsto a potom do kraja otplate kamata će zavisiti od vrednosti euribora koji sada iznosi između 4,6 dosto i 4,8 odsto plus margina banke koja će verovatno biti svedena na dva dosto umesto sadašnjih prosečno tri odsto.
Prema programu, u kreditiranju će učestvovati jedina državna banka, Poštanska štedionica, ali se očekuje uključivanje i drugih poslovnih banaka.
Stručnjaci različito ocenjuju ovaj projekat ali su svakako oprezni bar dok se ne definišu svi detalji.
Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije, kaže za Demostat da je reč o ambicioznom projektu kakav su sprovodile, u različitim formatima i neke druge razvijene države.
“Iako krajnja tehnika još nije objavljena, vidljivo je da će značajan deo troškova preuzeti budžet Srbije i da će se država u dobroj meri pojaviti kao participant i garant, pa s toga ne treba isključiti i uključivanje poslovnih banaka. Tu je izvesno pitanje obezbeđenja, banke će sigurno tražiti stavljanje hipoteke na kreditirane nekretnine, kao i dodatne garancije od roditelja, posebno kada su u pitanju studenti. Prosto, izvesno je da će do zaposlenja njihove obaveze finansirati roditelji, koji će otplate uporediti sa kirijom i izvesti računicu. Kolateral će zavisiti i od toga da li stanove koji su u ponudi projektno finansiraju zajedno banke i državani”, kaže Živanović.
Dodaje da će banke takođe očekivati i realnu cenu za svoj plasman.
