Profesor dr Dragan Delić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji i član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, govoreći o dugih lista čekanja u zdravstvu Srbije, ocenio je da su tri ključna problema – nedovoljno finansiranje sistema, povećan priliv bolesnika, posebno starijih i nedostatak kompetentnih zdravstvenih radnika.
On za Danas ističe da Srbija izdvaja čak sedam puta manje novca za zdravstvo po glavi stanovnika u odnosu na evropski prosek, a još manje u poređenju sa zemljama, poput Norveške. Dodaje da i mnogi lekari odlaze u privatni sektor, inostranstvo ili farmaceutsku industriju, tražeći bolje uslove i veće zadovoljstvo u radu.
Na pitanje imaju li naše bolnice dovoljan broj specijalista za ortopediju i operacije kolena, kaže da nažalost nemaju.
„Od 2011. godine, broj specijalista se smanjio za oko 1.800. Specijalizacije su loše organizovane, često bez adekvatnog mentorskog rada, pa se dešava da ortopedi nisu spremni da samostalno obavljaju operacije kolena. Takođe, nije realno da ove operacije budu rezervisane samo za specijaliste iz većih centara poput Beograda, Niša ili Novog Sada“, ukazuje.
Navodi i da na povećanje lista čekanja značajno utiče i to što je populacija Srbije sve starija.
„Za poslednjih deset godina broj stanovnika starijih od 65 godina porastao je za pet procenata. Starija populacija znači više hroničnih bolesti i veću potrebu za medicinskom intervencijom“, ocenjuje.
A na to da li su pacijenti opravdano nezadovoljni zbog dugog čekanja, kaže da su „pacijenti uvek u pravu, čak i kad nisu“.
„Oni su u podređenom položaju i zaslužuju svaku pomoć. Rad sa pacijentima je veoma zahtevan i stresan, jer očekivanja često nisu realna. Sa druge strane, pacijenti moraju preuzeti deo odgovornosti za svoje zdravlje“, smatra.
Ističe i da su potrebne sistemske promene da bi se smanjila duga lista čekanja za operaciju kolena.
„Povećanje budžeta za zdravstvo, više operacionih sala i moderne opreme, bolja organizacija rada i zapošljavanje većeg broja ortopeda i hirurga. Takođe, važno je uključivanje vojnog zdravstva i privatnih klinika kroz ugovore sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, kako bi se stvorio jedinstven i efikasan zdravstveni sistem“, poručuje.
Ukazuje i da je preventiva zapostavljena.
„Čak 85 odsto smrtnih slučajeva u Srbiji vezano je za hronične, preventabilne bolesti. Preventivni pregledi se često ne sprovode sistematski i kontrolisano, već su uglavnom dostupni po principu „uzmi koliko hoćeš“. Prevencija treba da se vrati u nadležnost primarne zdravstvene zaštite i zakonske okvire, a ne da je sprovode tercijarne ustanove“, zaključuje Delić.
