Prema podacima iz 2022. godine, skoro svaki treći tinejdžer u Srbiji je gojazan, dok oko 20% mlađih učenika ima višak kilograma. Ovaj trend delimično je povezan sa prehrambenim navikama, s obzirom na to da su školske kuhinje sve ređe, dok objekti brze hrane često obasipaju okolinu škola.
Na Novom Beogradu postoji 20 osnovnih škola, ali samo jedna ima školsku kuhinju koja priprema hranu za učenike. Osnovna škola „Drinka Pavlović“, koja postoji šest decenija, priprema oko 430 obroka dnevno. Šef kuhinje Ivan Todorović ističe da je jelovnik raznovrstan, ali da neki učenici ne vole manje poznate specijalitete poput musake od tikvica i pasulja sa rebrima.
„Deca često dolaze iz kuće bez ikakvog obroka, pa školski obroci postaju njihova glavna opcija. Gledamo da ponudimo raznovrsnu hranu, ali čini se da su neka jela nepoznata i neprihvaćena“, kaže Todorović.
Iako je ishrana u školi važna, mnoge škole koriste ketering usluge. Na Novom Beogradu, samo Osnovna škola „Borislav Pekić“ ima kuhinju koja priprema tri obroka dnevno za decu celodnevne nastave. U školi postoji i pekara gde učenici mogu kupiti užinu, smanjujući potrebu za izlaskom iz školskog dvorišta.
S druge strane, škole poput „Kneginja Milica“ obezbeđuju obrok samo za učenike prvih i drugih razreda, dok stariji učenici često ne pokazuju interesovanje za školske obroke.
Prema rečima Darka Egera, predsednika Aktiva direktora osnovnih škola na Novom Beogradu, ishrana u školama zavisi od želje roditelja i kapaciteta škola. „Potreba za organizovanjem ishrane zavisi od kapaciteta i standarda koje škola mora da zadovolji“, naglašava Eger.
Od 198 škola u Beogradu, 123 koriste usluge keteringa, dok osam ima sopstvene kuhinje. Oko 30% škola nema organizovanu ishranu, što može doprineti lošim prehrambenim navikama među decom.
