Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Velike (zimske) zadušnice, dan posvećen upokojenima, kada treba otići na službu u crkvu, obići grobove, urediti ih, okititi cvećem i preliti vinom i upaliti sveće.
Zimske zadušnice najavljuju pripreme za početak Časnog posta.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek padaju u subotu, a to su pored zimskih, letnje – 22. juna, Miholjske – 5. oktobra i Mitorvske – jesenje 2. novembra.
Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, treba da idu do najbliže crkve, i da tu upale sveću.
Na zadušnice se u ckrkvama SPC u Srbiji i širom sveta služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito.
Posle službe ide se na groblje gde se pale sveće, a sveštenik obavi obred i okadi grobove.
Na zadušice se na groblje i u crkvu nosi kuvano žito – koljivo, koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je simbol svetlosti Hristove koja treba da nas podseti na svetlost kojom Isus Hrist obasjava duše preminulih.
Zadušnice su i dan kada se posebno obraća pažnja na delenje milostinje zbog čega bi svakom prosjaku trebalo udeliti milostinju i deo hrane koju nosimo sa sobom.
