Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskršnja jaja.
U gluvo doba noći, uoči Velikog petka, po predanju, na tren i vetrovi utihnu, a reke i potoci se zaustave. Vodenice zastanu i čitav svemir tone u tišinu i tugu zbog Hristove smrti. Takav je i dan koji dolazi.
Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i novog života. Uskršnje, crveno, podseća na Hristovu krv prolivenu na Golgoti i legende – o jajima, koja su u trenu pocrvenela, kao dokaz Hristovog uskrsnuća.
Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku. Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu, da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Uskrs.
U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.
Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.