Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznat kao Sveta Petka. Svetiteljka uživa veliko poštovanje, ne samo u našem narodu, već i kod drugih pravoslavnih naroda, pa i pripadnika drugih vera. Njoj su posvećeni i brojni srpski hramovi. Mnogi je proslavljaju kao krsnu slavu.
Sveta Petka rođena je krajem 10. veka u Vizantiji, u gradu Epivatu, u imućnoj i veoma pobožnoj porodici. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski.
Nakon smrti roditelja, podelila je sirotinji sve što je imala i zamonašila se u Crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.
Prema predanju, mnoge godine provela je u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Tokom vremena, njene čudotvorne mošti prenošene su mnogo puta. Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen je 1238. godine, po mišljenju jednih, oteo, a po mišljenju drugih, preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kada su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti Svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Sveta Petka posebno je poštovana kao zaštitnica žena svih vera i nacija, majki i porodilja. Slavi se i kao krsna slava.
I danas, veliki broj ljudi obraća joj se molitvom za pomoć i spas u bolesti i nevoljama. Svetica se često javlja ljudima u snu i govori im šta da rade.
Obično se pored hrama posvećenog Svetoj Petki ili u neposrednoj blizini nalazi izvori za koje se tvrdi da su lekoviti.
Narodna verovanja kažu da na dan Svete Petke ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovo to ne treba da rade žene.
Osobe koji imaju neki zdravstveni problem treba da odu u crkvu i umiju se na izvoru ili česmi koji se nalazi u blizini hrama Svete Petke.
