Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni.
Praznik cara Konstantina i njegove majke carice Jelene ustanovljen jer je car Konstantin Milanskim ediktom 313. dao hrišćanima slobodu vere i okončao njihov progon, pa je crkva odlučila da ovaj rimski carski par proglasila svetiteljima.
Konstantin je odmah 313. godine izdao Milanski edikt, kojim je okončan progon hrišćana. A posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan grad na Bosforu i dao mu ime Konstantinopolj.
Za Konstantina se vezuje i sazivanje Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine- zbog razdora u Crkvi koji je izazvala pojava jeretika Arija. Na Saboru je osuđena jeres, a utvrđeno pravoslavlje.
Sveta Jelena borila se za poput sina za veru Hristovu. Pronašla je Časni Krst Gospodnji, sagradila crkvu Vaskrsenja na Golgoti i brojne crkve na Svetoj zemlji.
Umrla je 327. godine, a car Konstantin preminuo je 10 godina nakon smrti svoje majke- u Nikomidiji 337. godine. Sahranjen je u crkvi svetih apostola u Carigradu.
Zbog imena carice smatra se da je ovo važan dan za sve ženske osobe koje se zovu Jelena.
Na današnji dan, veruje se, treba otići u crkvu i zapaliti sveću za mučenike koji su svoj život dali u odbrani hrišćanstva. Običaj kaže da se tri puta umijete svetom crkvenom vodicom, i da ćete tako očistiti telo i izlečiti se od bolesti.
