Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka, tokom vladavine cara Dioklicijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
U 16. godini života, zbog odbijanja ponuđenog braka i vere u Gospoda Isusa Hrista, izložena je najgorim mukama, a potom i pogubljena mačem u doba cara Dioklecijana.
Mošti ove svetiteljke nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.
NJene mošti i danas su poštovane. Smatra se da Ognjena Marija uvek odgovara na molitve i leči bolesne, bez obzira na veroispovest.
Prema narodnom verovanju, sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao sveti Ilija, koji kažnjava gromom. Slave je svi koji su imali štete od groma i oluje.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi.
Narodna izreka kaže – ko slavi Ognjenu Mariju siguran je u letinu. Obeležava se i kao krsna slava. Niko danas ne radi, ni u polju ni u kući, pogotovo žene.
