Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar proslavljaju Badnji dan. Završavaju se poslednje pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik rođenje Isusa Hrista – Božić.
Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred Božić, hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Vernici na Badnji dan uzimaju badnjak koji su uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.
Kod Srba su običaji za ovaj dan mnogobrojni i različiti. U kuću se unosi badnjak, obično od hrastove, ređe cerove ili bukove grane. Njih domaćin odseče u zoru da bi ih uveče svečano uneo u dom i naložio na oganj.
Badnjak se preliva vinom i premazuje medom. Običaj je da se badnjak predveče pali i u crkvenim portama.
Uoči praznika pod kuće se posipao slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, prema predanju, rodio Hristos, a postavlja se i bogata, posna večera.
U crkvama širom Srbije služiće se povečerja i paliće se badnjaci.
Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.
Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.
Osim Srpske pravoslavne crkve, Badnji dan 6. januara, slave Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
