Elektroprivreda Srbije (EPS) je za tri dana uvoza struje potrošila oko 25 miliona evra, s tim da u tu računicu ulazi nedelja kada industrija ne radi i znatno je manja potrošnja, a ne ulazi suma koju je Elektromreža Srbije (EMS) platila za balansiranje zbog toga što je u jednom trenutku vetar stao pa time i proizvodnja u vetroelektranama, piše „Danas“.
Prema podacima sa sajta EMS-a Energyflux može se precizno utvrditi kada su poispadali blokovi Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, kada je stao vetar, kada i koliko je struje uvezeno, kao i koje su bile prosečne cene struje u Srbiji.Po pisanju „Danasa“, Srbija je uvozila električnu energiju i pre „vremenske nepogode“, odnosno snega, pa je u subotu, 11. decembra uvoz bio između 100 i 200 megavata po satu i za to je plaćeno oko 450.000 evra, jer je cena u piku bila oko 270 evra po megavat-satu, dok je noću padala na 160 evra.
U subotu je iz termoelektrana izlazilo između 2.560 i 2.879 megavata što je bilo dve trećine ukupne proizvodnje struje. Iz hidroelektrana je stizalo oko 22 odsto, a „iz vetra“ oko devet odsto električne energije, jer su vetroelektrane u nekim trenucima radile skoro na maksimumu i davale 350 megavata.U nedelju, 12. decembra, kada je počeo sneg, termoelektrane su još radile kako treba sve do pet sati ujutru. Zatim počinje nagli pad proizvodnje na 2.200 megavata, da bi ostatak dana iz uglja stizalo svega od 1.000 do 1.200 megavata struje, jedva više od trećine ukupne proizvodnje. Zato su puštene turbine u hidroelektranama i proizvodnja se udvostručuje, do 2.600 megavata, ili 60 odsto ukupne proizvodnje.
U normalnim vremenima ugalj daje oko 70 odsto, a voda oko 30 odsto električne energije. Na svu muku i blato u uglju, u nedelju u 16.40 staje i vetar i proizvodnja pada sa 350 na svega 50 megavata, podsetio je „Danas“.„Kapaciteti više ne mogu da prate potrošnju i kreće značajan rast uvoza, na do 1.000 megavata, ali srećom cene su i dalje, uslovno govoreći, niske, u tom trenutku najniže u Evropi, oko 200 evra u proseku, a maksimalno 265 evra po megavat-času. U nedelju, prvog dana kolapsa, zahvaljujući maloj tražnji i nižim cenama potrošeno je svega oko 3,2 miliona evra za uvoz struje“, naveo je list.
U ponedeljak, 13. decembra, slika se menja nagore, skače uvoz, ali i cene, uvozi se prosečno 1.500 do 1.600 megavata po satu, a cena u piku skače i do 333 evra za megavat. Na kraju dana „iskeširano“ je više od devet miliona evra za struju.U utorak, kada je i održana javna sednica Vlade Srbije, udarac na budžet bio je najteži. Potrošeno je skoro 13 miliona evra. Videlo se da se blokovi polako vraćaju, proizvodnja u termoelektranama je podignuta uveče na skoro 1.800 megavata, ali i dalje su najveći teret podnele hidroelektrane koje su na vrhuncu pravile 2.600 megavata struje. Vetar skoro uopšte nije duvao. Gotovo celog dana se uvozilo između 1.800 i 2.000 megavata, više nego što je iznosila proizvodnja u termoelektranama.
Cena struje koju plaća Srbija bila je uglavnom najviša u Evropi i dostizala je i 400 evra po megavat-satu, piše „Danas“, po čijoj računici, ako se do ponedeljka zadrži ovaj tempo njenog uvoza i ovolike cene i bude se trošilo 10 do 15 miliona evra dnevno, ceh bi mogao da skoči na više od 75 miliona evra, za samo jednu nedelju.
