U rudnicima širom Srbije, Dan rudara obeležava se kao sećanje na 6. avgust 1903. i veliki rudarski štrajk – za bolje uslove rada i veće zarade. Privatizovani rudnici, kao i EPS-ovi površinski kopovi, stalno se modernizuju. Ali najveći problem je devet rudnika podzemne eksploatacije, koji posluju u okviru „Resavice“, gde se radi kao i pre 120 godina – ugalj se kopa ručno.
„Rudnici Resavice“ zapošljavaju 3.500 ljudi i nalaze se u ner azvijenim sredinama gde su naj čeće i jedini izvor prihoda. Neke jame su pred zatvaranjem, ali ima i prespektivnih sa rezervama kvalitetnog uglja – „Štavalj“, „Rebas“ kao i „Soko“, koji od aprila prošle godine ne radi zbog nesreće kada je poginulo 8 rudara.
Od ove godine, prvi put od osnivnja resavički rudnici plaćaju rudnu rentu, ali i dalje država ih finasira sa 5,5 milijardi dinara, što ide na plate. Rudari se bore da sa zastrelom opremom i procesom rada održe prizvodnju.
„Utovar je ostao primitivan na lopatu, ništa mehanizovano nije. Izvoz je isto trasportnim trakma, ništa nije promenjno“, kaže rudar LJubomir Đoković .
Bogićević Ivan iz Ibarskih rudnika kaže da bi bilo dobro da plate budu veće.
“ Valjalo bi da plate budu veće, deca su porasla veći su prohtevi“, kaže Bogićević .
I njegove kolege kažu da rade u teškim uslovima, a nove mehanizacije nema.
U privatizovanim rudnicima druga slika: rade bolje, zarade su dobre i proces rada se automatizuje. To potvđuju u rudnicima u Gornjem Milanovcu, LJuboviji i Bosilegradu kojim upravlja britaski Mineko. I u Borskim rudnicima od dolaska Ziđina proces proizvodnje se modernizuje. Kineski partner za pet godina uložio je tri milijarde dolara i obećava „zeleno rudarstvo“.
“ Ja sam ovde tri deceneje, prošli smo kroz tri deceniju uspona i padova. Ali zadnjih pet godina posebno zadnjih tri godine stvari su se mnogo promenile na bolje. Kada kažem na bolje u smislu uslova rada, u smisliu motivacije, u smislu bezbednosti“, Milan Delić .
I na EPS-ovim površinskim kopovima Kolubare i Kostolca napredan tehnološki proces je, kažu, prioritet jer je na rudrima velika odgovornost – od uglja koji iskopaju zavisi proizvodnja struje i sigurnost snabdevanja zemlje. Kopovi su na otvorenom, a radi se neprekidno u svim vremenskim uslovima.
“ Navikli smo, radimo i danju i noću, plus 38 stepeni danas, 40 i više prošle godine a i na -20. Proces ne sme da stane, naročito prema blokovima elektrane. U smislu uslova rada za sad smo obezbedili klima uređaje u prostorijama i u kabinam abafgera“, objašnjava šef rudarske službe na kopu Drmno-Kostolac Bojan Stokić .
“ Generalno naš najveći problem je prašina. Mada, nekada zna da bude gore i na kiši, kada su obilne padavine. To su problemi sa kojima se mi ovde najviše srećemo“, kaže rudarski nadzornik Igor Pejčić .
Rudarski sektor zapošljava 30.000 ljudi, a prosečna zarada je 116.000 dinara. Uz čestitku rudarima, resorna ministarka poručuje da se od rudrskih kompanijama zahteva usklađivanje sa tehnološkim i ekološkim standardima.
“ Ukupna proizvodnja ruda i mineralnih sirovina je dostigla 100 tona prošle godine. Mi moramo da čuvamo našu tradiciju rudarskog sektora, Srbija je zemlja bogata mineralnim resursima i cilj Vlade Srbije je da nastavi da ih eksploatiše, koristi rudraski sektor na održiv način. Pre svega kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu i sve ono što rudarska tehnologija nosi“, ističe ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović .
Statistika pokazuje da udeo rudarstva u bruto društvenom proizvodu beleži stani rast – prošle godine bio je 2,4 odsto, gotovo duplo više nego prethodne.
