Istog dana kada je maloletnik ubio devet učenika i čuvara u školi, priveden je i njegov otac. U pritvoru je i tereti se za krivično delo protiv opšte sigurnosti, jer nije pravilno čuvao oružje. Na saslušanje je pozvana i majka, kako bi se utvrdilo da li je zapuštala i zlostavljala dete. Deca do 14 godina ne mogu da odgovaraju za učinjena krivična dela. Po našem zakonu ne odgovaraju ni njihovi roditelji, čak ni kada deca ubiju, preneo je RTS.
Iako smo svi zatečeni masovnim ubistvom koje se prvi put desilo u nekoj školi u Srbiji, 20 dana od tragedije ima indicija da su problemi deteta počinioca mogli biti uočeni.
Majka jedne od ubijenih devojčica u pismu njegove roditelje pita: „Da li znate da je tom detetu bila neophodna pomoć i vas roditelja i stručnih lica, zašto mu niste pomogli, zašto ste ga obučavali u streljani i kod njega razvijali i gajili tako jezive veštine pucanja i ubijanja, dok smo mi našu decu vodili na časove umetnosti i sporta.“
Podseća da je dečak na ekskurziji sedam dana spavao sklupčan na fotelji i da niko na to nije obratio pažnju.
Psihijatri kažu: nije svako neuobičajeno ponašenje poremećaj, ali treba obratiti pažnju i razgovarati s detetom. Pravnici poručuju, kada se dođe do krivičnog prava, onda smo na terenu posledica i propuštenih prilika.
„Tražimo krivca, odgovore, tražimo kazne za njih, a veoma često ne razmišljam da same kazne nisu uvek rešenja. Ne kažem da neko ne treba da snosi odgovornost za svoja dela i svoje postupke, ali pre toga neko drugi treba da nam da odgovore, zašto i ono što smo mogli da radimo, nismo radili“, kaže Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka istraživanja.
Nije problem što deca ispod 14 godina ne mogu krivično da odgovaraju, problem je u tome što se s njima ne radi ništa, kaže prof. dr Đurađ Stakić sa Državnog univerziteta u Pensilvaniji, profesor emeritus.
„Vi ne možete reći da jedna mera ne funkcioniše, ako je nikad niste primenili. Moja ideja je da mi ozbiljno razvijamo programe i da vidimo da li deluju ili ne deluju. Programe prevencije i programe tretmana dece ispod 14 godina koja imaju ozbiljne mentalno-higijenske probleme i mi imamo stručnjake koji to mogu da urade“, rekao je Stakić.
Tužilaštvo proverava odgovornost roditelja.
„Konkretno, što se tiče vršnjačkog nasilja, to bi značilo da su navedena lica propustima u vršenju svoje dužnosti na neki način doprinela devijantnom ponašanju maloletnika, koje je potom dovelo i do vršnjačkog nasilja“, navelo je Tužilaštvo.
Roditelj može da odgovara za na primer štetu ili prekršaj koji njegovo dete napravi, ali ne i za krivično delo koje počini, čak ni kada je u pitanju ubistvo.
Kada je propisivao kazne za maloletnike koji učine krivično delo, ni zakonodavac nije mogao da pretpostavi da bi dete moglo da napravi masakr. I koja bi uopšte bila pravična kazna za nekog ko počini takvo delo?
„Ja mislim da je dimenzija zločina takva da ni jedna kazna ne bi mogla biti pravična, koliko god rigidna bila, s obzirom na broj lica koja su lišena života. Tako da treba ostati hladne glave i treba dobro promisliti s kojim merama i kojim izmenama, pre svega krivičnog zakonodavstva, ići“, kaže Jugoslav Tintor, advokat.
Svođenje problema samo na izmenu krivičnog zakonodavstva, poručuje, jeste pojednostavljenje problema i neće doneti ništa dobro.
